Bubrezi, vitalni organi smešteni u donjem delu leđa, imaju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti i elektrolita u ljudskom telu. Filtriraju krv radi uklanjanja viška vode, otpadnih elektrolita, proizvodeći urin kao rezultat. Osim toga, bubreg reguliše krvni pritisak, održava ravnotežu kiselina i baza, te proizvodi hormone koji podstiču proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Zajedno, ove funkcije čine bubrege ključnim za očuvanje zdravlja organizma.
Šta su ciste na bubrezima?
Napunjenost tečnošću unutar bubrega, poznata kao bubrežna cista, može biti benigna, što znači da je neškodljiva, ili u retkim situacijama maligna, što ukazuje na zloćudnost. Ovalne ili okrugle formacije, ciste variraju u veličini. Otkrivanje ovih benignih struktura, koje u većini slučajeva ne izazivaju simptome, često se dešava slučajno tokom ultrazvučnih pregleda ili drugih dijagnostičkih procesa.
Za benigne ciste, obično nije potreban specifičan tretman, osim redovnog pregleda kako bi se pratilo stanje i da ne izazivaju komplikacije. Situacije u kojima su ciste velike ili uzrokuju simptome, kao što su bolovi u leđima ili krvarenje, mogu zahtevati postupak lečenje. To može uključivati pražnjenje ciste ili druge terapeutske intervencije.
Maligne ciste bubrega su retke, ali kada se pojave, mogu predstavljati ozbiljan zdravstveni izazov. U tim slučajevima, dijagnoza i tretman trebaju biti promptni i pažljivo koordinirani kako bi se adekvatno suočilo s potencijalnim rizicima. Važno je istražiti sve mogućnosti lečenja i pratiti pacijenta tokom vremena kako bi se obezbedila optimalna briga o zdravlju bubrega.
Koje su cistične bolesti bubrega?
Različiti poremećaji, bilo da su genetski nasleđeni ili stečeni tokom života, dovode do stvaranja cističnih formacija unutar bubrega, čime se karakterišu cistične bolesti bubrega. Ovi poremećaji mogu rezultirati povećanjem veličine bubrega, smanjenjem funkcionalnosti, i potencijalnim pojavama komplikacija. Evo pregleda nekoliko ključnih cističnih bolesti bubrega:
- Autosomno dominantna policistična bubrežna bolest: Preuzima se autosomno dominantno nasleđivanje, što implicira da je dovoljno da jedan roditelj prenese mutirani gen. Ova genetska karakteristika rezultira rastom mnogobrojnih cista u oba bubrega. Manifestacije uključuju povećanje veličine bubrega, hipertenziju, bol u leđima, prisustvo krvi u mokraći i postepeno opadanje funkcije bubrega.
- Autosomno recesivna policistična bubrežna bolest: Preuzima se autosomno recesivno nasleđivanje, što znači da je potrebno da oba roditelja prenesu mutirani gen kako bi se manifestovala bolest. Ovo često rezultira dijagnozom kod novorođenčadi ili dece. Simptomi obuhvataju velike, cistične bubrege, prisustvo hipertenzije, respiratornih problema i komplikacija u funkciji jetre.
- Jednostavne bubrežne ciste: Bezopasne kesice ispunjene tečnošću unutar bubrega, koje nisu povezane s genetskim predispozicijama, predstavljaju benignu pojavu. Ove ciste obično ne izazivaju simptome i često se slučajno otkrivaju tokom dijagnostičkih pregleda.
- Multikistična displazija bubrega: Bolest koja obično nastaje tokom embrionalnog razvoja, odlikuje se nepravilnim rastom cističnih struktura. Manifestacije uključuju povećanje veličine bubrega, hipertenziju i moguće nepravilnosti u mokraćnom sistemu.
- Složene bubrežne ciste: Fluidno ispunjene formacije s kompleksnom strukturom unutar bubrega, prate se pažljivo zbog mogućeg rizika od raka. Manifestacije uključuju promene u veličini i obliku cističnih formacija, te potencijalne znakove raka.
Potrebno je istaći da tačna dijagnoza ovih oboljenja bubrega, koja uključuje ciste, ima ključnu ulogu u izboru odgovarajuće terapije i pravilnom vođenju zdravstvene brige o pacijentu.
Simptomi cističnih bolesti bubrega
Simptomi cističnih bolesti bubrega mogu uključivati:
- Visok krvni pritisak
- Bol u leđima ili boku
- Krv u urinu
- Osećaj punoće u stomaku
- Povećana veličina abdomena zbog uvećanih bubrega
- Glavobolje
- Kamen u bubregu
- Insuficijencija bubrega
- Infekcije urinarnog trakta ili bubrega.
Dijagnostikovanje cisti na bubrezima
Jednostavne ciste bubrega generalno ne izazivaju simptome, obično se otkrivaju tek kada se uradi test ili skeniranje za neko drugo stanje. Kada se pronađe cista, vrše se imidžing testovi kako bi se utvrdilo da li je to obična cista ili znak ozbiljnijeg stanja. Testovi snimanja koji se mogu primeniti su opisani u nastavku.
- Ultrazvuk
Ultrazvuk koristi uređaj koji se zove transduktor da odbija zvučne talase od organa i generiše sliku njihove strukture. Slike celog urinarnog trakta mogu se napraviti i koristiti za razlikovanje cista koje su bezopasne od onih koje signaliziraju ozbiljnija stanja.
- Kompjuterizovana tomografija (CT)
U skeniranju kompjuterizovane tomografije (CT skener), kombinacija rendgenskih zraka i kompjuterske tehnologije se koristi za generisanje 3D slika. Ovo može uključivati ubrizgavanje boje, koja se naziva kontrastnim sredstvom. Za ove skeniranje, pacijenti moraju da legnu na sto, koji se pomera u uređaj u obliku tunela gde se dobijaju rendgenski zraci. Ovi pregledi mogu otkriti tumore i ciste prisutne u bubrezima.
- Magnetna rezonanca (MR)
Skeniranje magnetnom rezonancom (MR) koristi magnete i zračenje za stvaranje veoma detaljnih slika mekog tkiva i organa. Ovaj proces takođe može uključivati upotrebu kontrastnog sredstva. Ovi pregledi takođe otkrivaju prisustvo bilo kakvih cista ili tumora. Magnetna rezonanca daje najjasniju sliku stanja.
Dijagnostikovanje policističnih bolesti bubrega
Ova promena se obično dijagnostikuje ultrazvukom, koji je najneinvazivniji i najisplativiji način dijagnostikovanja stanja. Ako je osoba u riziku, ali je starija od 40 godina i ima ultrazvučni pregled koji pokazuje da su bubrezi normalni, onda je malo verovatno da će imati policističnu bolest bubrega. Povremeno se, kompjuterizovana tomografija (CT) ili magnetna rezonanca (MR) mogu koristiti za pronalaženje cista koje su premale da bi se otkrile ultrazvukom. Kada se pronađu ciste, MR je tehnika koja se koristi za praćenje rasta i zapremine bubrega i cista.
Ponekad se sprovodi genetsko testiranje, koje uključuje uzimanje uzorka krvi i proveru genskih mutacija za koje se zna da izazivaju ovo stanje. Situacije u kojima se može preporučiti genetsko testiranje uključuju sledeće:
- Tamo gde postoji nesigurnost u dijagnozi nakon upotrebe tehnika snimanja
- Kada je osoba mlađa od 30 godina i ima porodičnu istoriju bolesti, negativan ultrazvuk i namerava da ima decu
- Kada osoba sa porodičnom istorijom bolesti želi da donira bubreg.
Lečenje cisti na bubrezima
Lečenje cisti na bubrezima zavisi od različitih faktora, uključujući veličinu ciste, broj cisti, prisustvo simptoma i opšte zdravstveno stanje pacijenta. Evo nekoliko mogućih pristupa lečenju cisti na bubrezima:
- Pratnja i praćenje: Ukoliko su ciste male i ne uzrokuju nikakve simptome, lekar može odlučiti samo pratiti njihov rast putem redovnih pregleda i snimanja (npr. ultrazvuk bubrega). U mnogim slučajevima, male ciste ne zahtevaju aktivno lečenje.
- Lekovi: U nekim situacijama, lekar može propisati lekove kako bi se kontrolisali simptomi, kao što su bol ili povišen krvni pritisak. Na primer, ako cista izaziva bol, analgetici mogu biti preporučeni.
- Drenaža ciste: Ako cista uzrokuje značajne simptome ili komplikacije, lekar može odlučiti da je drenira. Ovaj postupak uključuje ubacivanje tanke igle ili cevi u cistu radi pražnjenja tečnosti i smanjenja pritiska.
- Skleroterapija: Ovo je postupak u kojem se u cistu ubrizgava specijalno sredstvo koje pomaže zatvaranju zidova ciste. To može sprečiti ponovno punjenje ciste tečnošću.
- Hirurško uklanjanje: Ako su ciste veoma velike, izazivaju ozbiljne simptome ili komplikacije, lekar može preporučiti hirurško uklanjanje ciste ili čak deo bubrega. Ovo se obično primenjuje u retkim slučajevima kada druge metode nisu dovoljne.
Važno je napomenuti da svaki pacijent ima jedinstvenu situaciju, pa je terapija prilagođena individualnim potrebama i karakteristikama bolesti. Pacijenti bi trebali razgovarati sa svojim lekarima kako bi dobili detaljne informacije o svojoj dijagnozi i najboljim opcijama lečenja.
