Psihologija je nauka koja se bavi proučavanjem ponašanja i mentalnih procesa, koji obuhvataju svest i nesvesne procese, kao i biološke procese koji su u osnovi ponašanja (opažanje, učenje, pamćenje, mišljenje, osećanja i motivacija), a sve za cilj ima dobrobit pojedinca i društva u celini. Sva saznanja do kojih se dolazi psihologijom koriste se u tri oblasti: u školi, na radu i u zdravstvenom sistemu, pa se tako razlikuju školski psiholozi, psiholozi rada i klinički psiholozi.
Za razliku od psihijatra koji je završio studije medicine, psiholog je završio studije psihologije. U svom radu koristi razgovor ali i različite instrumente. On može da sprovodi psihoterapiju – skup postupaka kojim se ukazuje pomoć osobi sa psihičkim problemima, ali ne i da prepisuje medikamentoznu terapiju kao psihijatar.
Svim pacijentima se odmah izlazi u susret i svi tretmani se zakazuju odmah, bez čekanja i redova.
Psiholozi najpre rade sa zdravim ljudima, dok se jedan manji deo bavi ljudima sa mentalnim problemima. Oni u razgovoru i radu sa ljudima vrše procenu njihove ličnosti, sposobnosti, stavova, radnih procesa, sposobnosti za rad na određenom random mesu, odnosa sa kolegama na poslu i još mnogo toga. U radu sa decom procenjuju da li je dete spremno za polazak u školu ili za koje je oblasti posebno nadareno, pomažu im da se adaptiraju u kolektivu, da savladaju što bolje školski plan i program, a takođe rade i sa decom sa posebnim potrebama. Takođe mogu da sarađuju sa nastavnicima kako bi se nastava unapredila. Blisko sarađuju i sa psihijatrima, u cilju postavljanja konačne dijagnoze i mogu učestvovati u procesu psihoterapije.
