Oftalmologija je grana medicine koja izučava građu i funkciju oka kako zdravog, tako i bolesnog. Bavi se prevencijom, dijagnostikom, terapijom, prognozom, zdravstvenim prosvećivanjem i procenom životne i radne sposobnosti pacijenata sa poremećajem vida.
Tegobe i bolesti oka zbog kojih se naši pacijenti javljaju oftalmologu na pregled su slabiji vid (kratkovidost i dalekovidost), bol, suzenje oka, crvenilo oka, suvo oko, fizičke i hemijske povrede oka, upale vežnjače (konjunktivitisi) koje mogu biti virusnog, bakterijskog ili alergijskog porekla, razrokost (strabizam) zamućenje očnog sočiva (katarakta), bolesti mrežnjače (retinopatije), ablacija retine, bolesti očnog živca, glaukom itd.
Tegobe i bolesti pomoćnih organa oka zbog kojih se naši pacijenti javljaju oftalmologu na pregled su zapaljenja očnih kapaka (blepharitisi), bolesti mišića pokretača oka, spušteni kapci, promene na očnim kapcima, povrede itd.
Oftalmološki pregled se sastoji od uzimanja anamneze gde lekar u toku razgovora sa pacijentom saznaje njegove tegobe u vezi sa vidom ukoliko ih ima. Zatim prelazi na tzv. fizikalni pregled koji obuhvata određivanje širine vidnog polja, određivanje oštrine vida (dioptrije) i eventualno propisivanje optičke korekcije (davanje naočara za vid), pregled prednjeg segmenta oka (koji obuhvata pregled kapaka, vežnjače, rožnjače, dužice, zenice, sočiva i očnih komora), merenje očnog pritiska (koje se izvodi radi ranog otkrivanja glaukoma ili radi praćenja već dijagnostikovanog glaukoma) i pregled zadnjeg segmenta oka (pregled očnog dna).
Tokom oftalmološkog pregleda, pored sadašnje bolesti, neophodno je detaljno uzeti podatke i o porodičnoj anamnezi jer mnoga očna oboljenja su nasledna kao što su npr. strabizam, glaukom i katarakta itd. Takođe, promene na oku mogu biti posledica nekog drugog oboljenja koje ne potiču primarno od oka (šećerna bolest, povišen krvni pritisak, bolesti štitaste žlezde, sistemski lupus, infektivne bolesti, reumatske bolesti itd.) ili upotrebe nekih lekova koji mogu da dovedu do neželjenih komplikacija na oku. Stoga, oftalmološki pregled trebalo bi redovno da obavljaju pacijenti u okviru praćenja hroničnih i sistemskih bolesti koje mogu da dovedu do ozbiljnog oštećenja vida. Treba znati da svaka povreda oka zahteva obaveznu konsultaciju lekara oftalmologa. Oftalmološki pregled mogu da obave i zdravi pacijenti npr. radi izdavanja lekarskog uverenja za vozače ili radi zaposlenja.
Oftalmološka ambulanta Zdravstvene Ustanove Gaj poseduje opremu vrhunskog kvaliteta neophodnu kako za osnovni oftalmološki pregled, tako i za primenu savremenih metoda u dijagnostikovanju i lečenju bolesti oka.
Naš tim čine iskusni i stručni lekari specijalisti oftalmologije koji su vodeći stručnjaci u svojoj oblasti. Njihovi saveti i preporuke su redovni oftalmološki pregledi, kako kod odraslih, tako i kod dece, bez obzira da li su prisutne određene zdravstvene tegove.
Svim pacijentima se odmah izlazi u susret i svi tretmani se zakazuju odmah, bez čekanja i redova.
Dobru većinu ukupnih saznanja čovek stiče zahvaljujući čulu vida i oku kao organu, što im daje neprocenjivu vrednost u ukupnom kvalitetu života svakog pojedinca, njegove radne sposobnosti i opšte životne sposobnosti. Često neka bezazlena oboljenja oka, kao što su zapaljenja vežnjače ili površinske povrede rožnjače, mogu da onemoguće obavljanje radnih obaveza u pojedinim profesijama, a često i osnovnih životnih obaveza generalno.
Trajno umanjenje radne sposobnosti obolelog pacijenta u domenu oftalmologije je česta posledica bolesti ili traume oka. Odgovornost lekara oftalmologa u što tačnijem postavljanju dijagnoze i utvrđivanju obima oštećenja vida dosta je velika jer to za posledicu može imati gubitak prava za neka profesionalna osposobljavanja, nemogućnost bavljenja nekim profesijama ili čak invalidsko penzionisanje. Zato su precizno postavljanje dijagnoze i pravilno vođenje dijagnostičkog postupka kod pacijenta, bitan uslov za dalji tretman i uspešnost lečenja.
