Izraz “vaskularna bolest” obuhvata širok spektar stanja koja se manifestuju kroz uticaj na arterije, krvne sudove, vene i kapilare, koji služe za transport krvi. Osim toga, ovaj pojam obuhvata i limfni sistem, koji uključuje male limfne sudove kroz koje teče limfa, telesna tečnost koja sadrži bela krvna zrnca odgovorna za borbu protiv infekcija, i putuje iz tkiva u krvotok.
Simptomi vaskularnih bolesti
Blage efekte možda ćete primetiti tokom godina, ili, možda nećete osetiti rane simptome – ali prva klinička manifestacija vaskularne bolesti može biti ozbiljna komplikacija. Neki od simptoma vaskularnih bolesti su:
- Bleda ili plavkasta koža
- Nedostatak dlaka na nogama ili rasta noktiju na nogama
- Rane na prstima, stopalima ili nogama koje zarastaju sporo ili nikako
- Smanjena temperatura kože ili tanka, lomljiva, sjajna koža na nogama i stopalima
- Slab puls na nogama i stopalima
- Gangrena
- Otežano disanje.
Napomena: Simptomi se često ne manifestuju, što implicira da jasni znaci nisu prisutni. Stoga, obavezno nadgledanje i preventivni pregledi od strane medicinskih stručnjaka imaju ključnu važnost, naročito kad se uzmu u obzir faktori rizika poput šećerne bolesti, hipertenzije ili genetske predispozicije za vaskularna oboljenja, konzumiranje cigareta. Rana detekcija i terapija vaskularnih bolesti mogu znatno unaprediti ishod i kvalitet života za pacijente.
Koji su najčešći razlozi zbog kojih je potrebna vaskularna hirurgija?
Dijagnoza oboljenja krvnih sudova i primena medicinskih preporuka su dovoljni da se izbegne operacija kod određenih pojedinaca. To može uključivati zdraviji način života i uzimanje lekova kako bi se bolest kontrolisala.
Za druge osobe kojima je hiruški zahvat naophodan mogu značajno unaprediti kvalitet života, smanjujući bol. U takvim situacijama, vaskularna hirurgija može biti ključan korak za poboljšanje zdravlja.
Razmatranje potrebe za vaskularnom hirurgijom uključuje različite faktore, a najčešći motivi obuhvataju:
- Aterosklerozu: Ovo stanje podrazumeva taloženje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima arterija, što uzrokuje sužavanje i ometanje protoka krvi.
- Aneurizme: Aneurizme predstavljaju proširenja arterija koja mogu prsnuti i izazvati ozbiljna krvarenja.
- Varikozne vene: Varikozne vene su proširene, isprepletene vene koje često prouzrokuju oticanje, bol i estetske smetnje.
- Tromboza: Tromboza podrazumeva stvaranje krvnih ugrušaka u krvnim sudovima, što može blokirati protok krvi. Vaskularna hirurgija može uključivati uklanjanje tromba ili postavljanje filtera u krvne sudove kako bi se sprečilo stvaranje novih ugrušaka.
- Bypass operacije: Bypass operacije se primenjuju kako bi se stvorili alternativni putevi za protok krvi oko suženih ili začepljenih krvnih sudova.
- Limfatičke bolesti: Vaskularna hirurgija se takođe koristi za lečenje problema sa limfnim sistemom, gde postoji velika akumulacija limfe u tkivima.
- Povrede: Hirurški zahvati mogu biti neophodni za popravku oštećenih krvnih sudova nakon povreda, kao što su povrede vena.
Koje vrste operacija su dostupne za lečenje vaskularnih bolesti?
Iako se suočavamo sa različitim izazovima u vaskularnom domenu, osnovno se svodi na dve hirurške metode:
Hirurška procedura otvorenog tipa: Ova procedura zahteva pravljenje dugog reza, što omogućava direktni pristup problem, njegovom tretmanu i rešavanju problema.
Endovaskularna hirurgija: Obuhvata umetanje katetera sa lekovima ili malim instrumentima kroz kožu i u krvne sudove.
U komplikovanim situacijama, moguće je primeniti kombinaciju ovih metoda.
Tri uobičajena vaskularna oboljenja koja se operativno leče su:
Aneurizma abdominalne aorte: Ovaj tip aneurizme uključuje izbočenje i oslabljivanje dela aortnog zida, najvećeg krvnog suda u telu. Aneurizma može postati ozbiljna i zahtevati otvorenu operaciju. Ova procedura podrazumeva pravljenje velikog reza na abdomenu i zamenu oslabljenog dela aorte specijalnim metalnim okvirom poznatim kao stent. Za određene pacijente, moguća je endovaskularna intervencija, koja podrazumeva male rezove na preponama i korišćenje rendgensko vođenje za postavljanje stenta.
Periferna arterijska bolest (PAD): Ovaj problem proizlazi iz akumulacije aterosklerotskih naslaga u arterijama koje dopremaju krv u rukama i nogama, što izaziva sužavanje i čestu blokadu arterija. Ovo stanje je poznato kao PAD. Hirurg pravi mali rez u preponama i ubacuje kateter sa minijaturnim hirurškim instrumentima u arteriju. Kroz vođenje rendgenskim snimcima, hirurg pronalazi blokadu i otvara je, možda postavljanjem stenta ili uklanjanjem naslaga. Balonska angioplastika je još jedna procedura koja uključuje upotrebu katetera sa balonom na kraju kako bi se proširila sužena arterija. Stent se često postavlja kako bi održao arteriju otvorenom. U nekim slučajevima PAD-a, otvorena operacija može biti neophodna, gde hirurg kreira alternativni put za zaobilazak blokade.
Varikozne vene: Proširene vene najčešće pacijentima smetaju iz estetskih razloga nego što predstavljaju ozbiljno zdravstveno stanje. Razvijaju se kada oštećeni ventili u venama uzrokuju zadržavanje krvi, što utiče na normalan protok krvi u telu.
Saveti kako izbeći vaskularne bolesti
Ako želite da smanjite rizik od vaskularnih oboljenja, postoji nekoliko preporuka kako biste poboljšali svoje opšte zdravlje:
- Praktikujte zdravu ishranu
- Redovno se bavite fizičkom aktivnošću
- Limitirajte unos alkohola
- Kontrolišite krvni pritisak da biste održavali vrednosti ispod 120/80 mmHg
- Održavajte zdravu telesnu težinu
- Upravljajte dijabetesom (dijabetičari imaju dva do četiri puta veći rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja u poređenju s osobama bez dijabetesa)
- Smanjite nivo holesterola u krvi na vrednosti manje od 200 mg/dL
- Redukujte nivo stresa
- Prestanite pušiti cigarette.
Testiranje pre vaskularne operacije
Nakon fizičkog pregleda doktora, preporučljivo je uraditi Color Doppler ultrazvuk kako bi se ustanovilo stanje krvnih sudova.
Color Doppler je medicinski dijagnostički postupak koji se koristi za vizualizaciju protoka krvi kroz krvne sudove i srce, kao i za identifikaciju eventualnih anomalija ili prepreka u krvnim sudovima. Ovaj postupak koristi Dopplerov efekat za merenje brzine kretanja crvenih krvnih zrnaca u krvi i prikazuje ih na ekranu u boji.
Color Doppler se često koristi u vaskularnoj medicini i kardiologiji. Glavna svrha ovog postupka je da se pruži informacija o protoku krvi u arterijama i venama, otkriju suženja ili blokade krvnih sudova, identifikuju krvni ugrušci ili aneurizme te ocene srčane funkcije. Boje na ekranu predstavljaju brzine protoka krvi, omogućavajući lekarima da vizualizuju kako krv teče kroz telo.
Color Doppler se često kombinuje sa standardnim ultrazvukom kako bi se dobio sveobuhvatan pregled krvnih sudova i srca. Ovaj postupak je koristan za postavljanje dijagnoze različitih kardiovaskularnih bolesti i za praćenje napretka tokom lečenja.
Oporavak posle vaskularne hirurgije
Oporavak nakon operacije krvnih sudova može znatno varirati, zavisno o vrsti hirurškog zahvata, opštem zdravstvwnom stanju, ozbiljnosti vaskularnih problema, i drugim faktorima. Postoji nekoliko smernica koje se mogu primeniti na proces oporavka nakon vaskularne hirurgije:
Praćenje uputa doktora: Prva i najvažnija stvar je pažljivo slediti instrukcije vaskularnog hirurga i tima medicinskih stručnjaka. To podrazumeva redovno uzimanje propisanih lekova, brigu o operativnom području i redovne kontrole.
Održavanje higijene rane: Kako bi se sprečile infekcije potrebno je ranu redovno čistiti i održavati je sterilnom
Fizička aktivnost: U početku će fizička aktivnost biti dosta ograničena ali vremenom će moći sve više da se povećava. Važno je o tome konsultovati se sa lekarom.
Ishrana: Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u bržem oporavku
Kontrola krvnog pritiska i šećera: Ako bolujete od hipertenzije ili dijabetesa, redovno održavajte pod kontrolom ove parametre kako biste izbegli moguće komplikacije.
Odmor: Pravite dovoljno vremena za odmor i oporavak vašeg tela.
Upotreba kompresionih čarapa: Usled poboljšanja cirkulacije krvi hirurg može preporučiti nošenje kompresionih čarapa.
Kontrole i praćenje: Redovne kontrole su od izuzetne važnosti kako bi se eventualne komplikacije ustanovile na vreme i sanirale. Iz tog razloga je jako važno da se ne šropuštaju.
Svaka vaskularna hirurgija je specifična na svoj način u zavisnosti od stanja pacijenta i metode intervancije koja je izvršena. Ključno je pokazati strpljenje i usko sarađivati sa svojim timom zdravstvenih stručnjaka kako biste ostvarili najbolji oporavak.
