Prelom stopala je prelom bilo koje kosti stopala (tarzus, metatarzalne kosti i falange). Stopalo se sastoji od 26 kostiju koje, uprkos svojoj relativno maloj veličini, odlično izdržavaju našu. Nesreća ili trauma mogu zgnječiti, uvrnuti, saviti ili na drugi način slomiti ove kosti.
Povreda nastaje direktnom traumom ili prekomernim opterećenjem kosti. Ozbiljnost slomljenog stopala može varirati. Prelomi mogu biti u rasponu od sitnih pukotina na kostima do loma koji probija kožu.
Koji su simptomi preloma na stopalu?
Simptomi slomljenog stopala uključuju:
- Pulsirajući bol
- Bol tokom kretanja, koja se smanjuje prilikom odmaranja
- Otok
- Modrice
- Osetljivost
- Poteškoće u hodanju
Koji su uzroci slomljenog stopala?
Uobičajeni uzroci slomljenog stopala uključuju povredu prilikom saobraćajne nesreće, saplitanje ili nezgodno padanje na nogu, udarac, kao što je ispuštanje nečeg teškog na stopalo, ili čak stres na stopalu usled prekomerne upotrebe. Sićušne pukotine mogu vremenom biti uzrokovane ponavljajućom silom, što uključuje trčanje na velike udaljenosti.
Faktori rizika od preloma stopala ili skočnog zgloba potiču od stresa ili direktnih udaraca izazvanih sportom, ili nepravilne upotrebe sportske opreme. Ako bolujete od osteoporoze, to može da vas izloži riziku od povreda kostiju stopala.
Koji su tipovi preloma na stopalu?
Prelomi prstiju
Prelomi nožnog prsta se obično javljaju kao rezultat udarca nožnog prsta o težak predmet. Ovo je uobičajena vrsta preloma stopala, koja generalno dobro zarasta uz malu intervenciju u roku od šest do osam nedelja.
Metatarzalni prelomi
Metatarzalne kosti su duže kosti u osnovi svakog prsta. Prelom prve metatarzalne kosti, koja je pričvršćena za palac, može zahtevati gips, operaciju i štake. Prelom srednje tri metatarzalne kosti obično dobro reaguje na delimično nošenje težine i krutu cipelu sa ravnim dnom. Peta metatarzalna kost, koja je pričvršćena za mali prst, je najčešće lomljena kost u srednjem delu stopala. Postoje dve osnovne vrste preloma koji utiču na petu metatarzalnu kosti:
- Proksimalni avulzioni prelom koji se obično javlja u kombinaciji sa uganućem skočnog zgloba. Ova vrsta preloma se obično leči nošenjem čvrste cipele sa ravnim dnom ili omotačem. Nošenje težine je dozvoljeno kako toleriše pacijent.
- Džonsov prelom, koji se vremenom može pogoršati ako pacijent nastavi da hoda na zahvaćenom stopalu. Pacijent mora ostati bez težine i može biti potrebna operacija.
Prelomi pete
Ova vrsta preloma nastaje kada neko skoči ili padne sa velike visine i dočeka se na stopala. Najčešći tip preloma pete zahteva operaciju. Drugi tretmani mogu uključivati gips, udlage i izbegavanje aktivnosti nošenja težine.
Stres frakture
Stres frakture su pukotine koje se mogu pojaviti kada su kosti izložene stalnom stresu tokom dužeg perioda. Često se vide kod trkača, plesača i gimnastičara. U većini slučajeva, stresni prelomi dobro zarastaju smanjenjem pritiska na stopalo kako bi se kostima omogućilo da se regenerišu. Ovo obično uključuje ograničavanje aktivnosti nošenja težine korišćenjem štaka ili nošenja potpornih cipela.
Kako se dijagnostikuje prelom na stopalu?
Imaćete lekarski pregled kod svog lekara koji će proveriti tačke stopala koje su osetljive. Lekar takođe može predložiti rendgenski snimak, skeniranje kostiju, CT (kompjutersku tomografiju) ili MR (magnetnu rezonanacu), kako bi mogao da otkrije više detalja o tačnom prelomu kosti. CT skeniranje pruža precizniju sliku kostiju i okolnih tkiva, dok se MR koristi za detekciju problema s mekim tkivom poput ligamenata ili tetiva.
Kako se leči prelom na stopalu?
Lečenje preloma stopala je proces koji zahteva multidisciplinarni pristup i individualni pristup svakom pacijentu, uzimajući u obzir tip preloma, njegovu ozbiljnost, zdravstveno stanje pacijenta i druge faktore. Osnovni cilj lečenja je osigurati da prelom zaceli pravilno i da se funkcionalnost stopala obnovi koliko je to moguće.
- Imobilizacija: U mnogim slučajevima, prelomi stopala se leče imobilizacijom pomoću gipsa, ortoza ili drugih sredstava za fiksiranje. Imobilizacija pomaže u održavanju kostiju u pravilnom položaju kako bi se omogućilo pravilno zarastanje.
- Hirurški zahvati: U nekim slučajevima, posebno kod težih preloma ili kada imobilizacija nije dovoljna, može biti potrebna hirurška intervencija. Hirurški zahvati mogu uključivati postavljanje metalnih ploča ili šipki radi stabilizacije kostiju.
- Fizikalna terapija: Nakon uklanjanja imobilizacije, pacijenti obično prolaze kroz program fizikalne terapije. Fizioterapeuti će raditi na obnavljanju snage, pokretljivosti i funkcionalnosti stopala kroz različite vežbe i tehnike.
- Farmakoterapija: Lekovi protiv bolova mogu biti propisani kako bi se kontrolisala bol i nelagodnost tokom procesa oporavka. U nekim slučajevima, lekovi protiv upala mogu biti korisni u smanjenju otoka i upale.
- Pravilna ishrana i zdrav način života: Ishrana bogata hranljivim sastojcima, posebno kalcijumom i vitaminom D, može podržati proces zarastanja kostiju. Održavanje zdravog načina života, uključujući izbegavanje pušenja i konzumiranje alkohola, takođe može pozitivno uticati na proces ozdravljenja.
Lečenje preloma stopala zahteva strpljenje, posvećenost i saradnju između pacijenta, lekara i terapeuta. Pravilan pristup lečenju može pomoći u osiguravanju brzog i efikasnog oporavka, kao i smanjenju rizika od komplikacija i dugoročnih problema sa stopalom.
