Osteoartritis (OA) je degenerativna bolest zglobova, u kojoj se tkiva u zglobu vremenom raspadaju. To je najčešći tip artritisa i češći je kod starijih ljudi.
Ljudi sa osteoartritisom obično imaju bolove u zglobovima i, nakon odmora ili neaktivnosti, ukočenost u kratkom vremenskom periodu. Najčešće zahvaćeni zglobovi uključuju:
- ruke (krajevi prstiju i u osnovi i krajevi palčeva)
- kolena
- kukove
- vrat
- krsta
Osteoartritis utiče na svaku osobu drugačije. Za neke ljude, osteoartritis je relativno blag i ne utiče na svakodnevne aktivnosti. Za druge, uzrokuje značajan bol i invaliditet. Oštećenje zglobova se obično razvija postepeno tokom godina, iako se kod nekih ljudi može brzo pogoršati.
Šta uzrokuje osteoartritis?
Osteoartritis ima različite uzroke, a nekoliko faktora može doprineti razvoju ovog oboljenja. Evo nekoliko ključnih uzroka osteoartritisa:
- Starenje: Starenje je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj osteoartritisa. Sa starenjem, hrskavica u zglobovima može postati tanja i manje elastična, što povećava šanse za oštećenje.
- Genetika: Nasleđeni faktori mogu igrati ulogu u podložnosti osteoartritisu. Ako u porodici postoje slučajevi ovog oboljenja, povećava se rizik da će i drugi članovi porodice razviti osteoartritis.
- Težina: Prekomerna težina opterećuje zglobove, posebno one u donjem delu tela, kao što su kolena i kukovi. Ovo povećava rizik od istrošenja hrskavice i razvoja osteoartritisa.
- Prethodne povrede zglobova: Povrede zglobova, poput preloma ili ozbiljnih povreda ligamenata, mogu povećati rizik od razvoja osteoartritisa u kasnijem životu.
- Nestabilni zglobovi: Osobe sa genetski uslovljenim nestabilnim zglobovima mogu biti podložnije osteoartritisu.
- Pol i hormoni: Osteoartritis se češće javlja kod žena, posebno nakon menopauze. Hormonske promene koje se dešavaju tokom menopauze mogu igrati ulogu u razvoju ovog oboljenja.
- Sportske aktivnosti: Intenzivno i ponavljajuće opterećenje zglobova, kao što je dugotrajno bavljenje određenim sportovima, može povećati rizik od osteoartritisa.
- Reumatski faktori: Osteoartritis se često razlikuje od drugih oblika artritisa koji su povezani s upalama, kao što je reumatoidni artritis.
Važno je napomenuti da ovi faktori mogu delovati zajedno i doprineti razvoju osteoartritisa, a neki ljudi mogu biti podložniji ovom oboljenju zbog kombinacije genetskih i životnih faktora.
Simptomi osteoartritisa
Simptomi osteoartritisa često počinju polako i obično počinju sa jednim ili nekoliko zglobova. Uobičajeni simptomi osteoartritisa uključuju:
- Bol prilikom upotrebe zgloba, koji se može poboljšati tokom odmora. Za neke ljude, u kasnijim stadijumima bolesti, bol može biti jači noću. Bol može biti lokalizovan ili široko rasprostranjen.
- Ukočenost zglobova, koja obično traje manje od 30 minuta, ujutru ili nakon određenog vremenskog odmora.
- Promene u zglobovima koje mogu ograničiti kretanje zglobova.
- Otok u i oko zgloba, posebno nakon dosta aktivnosti ili upotrebe tog područja.
- Promene u sposobnosti kretanja zgloba.
- Osećaj da je zglob labav ili nestabilan.
Simptomi osteoartritisa mogu različito uticati na zglobove.
Na primer:
- Ruke. Koštano uvećanje i promene oblika u zglobovima prstiju mogu se desiti tokom vremena.
- Kolena. Kada hodate ili se krećete, možete čuti škripanje. Vremenom, slabost mišića i ligamenata može izazvati klecanje kolena.
- Kukovi. Možda ćete osetiti bol i ukočenost u zglobu kuka ili u preponama, unutrašnjoj strani butine ili zadnjici. Ponekad se bol od artritisa u kuku može širiti na kolena.
- Kičma. Možete osetiti ukočenost i bol u vratu ili donjem delu leđa. Kako se dešavaju promene u kičmi, neki ljudi razvijaju stenozu kičme, što može dovesti do drugih simptoma.
Kako se simptomi vremenom pogoršavaju, aktivnosti u kojima biste mogli da učestvujete postaju teško izvodljive, kao što je iskorak, ulazak ili izlazak iz toaleta ili sedanje i ustajanje sa stolice, hvatanje tiganja ili hodanje preko parkinga.
Bol i drugi simptomi osteoartritisa mogu dovesti do toga da se osećate umorno, da imate problema sa spavanjem i da se osećate depresivno.
Tipovi osteoartritisa
Osteoartritis se klasifikuje u dva osnovna tipa: primarni i sekundarni.
- Primarni osteoartritis
Primarni osteoartritis predstavlja oblik bolesti koji se razvija samostalno, bez prepoznatljivog uzroka ili specifičnog podsticaja. Iako tačan uzrok primarnog osteoartritisa nije u potpunosti razjašnjen, smatra se da su genetski faktori, starenje i biomehanički činioci poput prekomernog opterećenja zglobova ključni u njegovom razvoju. Ovaj oblik osteoartritisa može zahvatiti različite zglobove, uključujući kolena, kukove, ruke i kičmeni stub.
- Sekundarni osteoartritis
Sekundarni osteoartritis nastaje kao posledica prethodnih stanja ili faktora koji direktno utiču na zdravlje zglobova. Povrede zglobova, prethodne hirurške intervencije, metabolički poremećaji, reumatoidni artritis i druge bolesti zglobova mogu izazvati sekundarni osteoartritis. Lokacija zahvaćenih zglobova u sekundarnom osteoartritisu može zavisiti od osnovnog uzroka. Na primer, osobe s reumatoidnim artritisom često razvijaju sekundarni osteoartritis u zglobovima koji su bili pogođeni reumatoidnim procesom.
Razumevanje razlika između primarnog i sekundarnog osteoartritisa od suštinskog je značaja za postavljanje dijagnoze i pravilno upravljanje ovom degenerativnom bolešću zglobova. Lekar će uzeti u obzir faktore poput istorije bolesti, simptoma i dijagnostičkih testova kako bi postavio odgovarajuću dijagnozu i razvio adekvatan plan lečenja.
Lečenje osteoartritisa
Iako ne postoji potpuni lek za OA, postoje različite strategije lečenja koje mogu značajno olakšati simptome i usporiti napredovanje bolesti.
- Farmakoterapija
Lekovi su često deo terapije za osteoartritis, a njihov izbor zavisi od težine simptoma i individualnih potreba pacijenta. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu pomoći u smanjenju upale i bola.
- Fizikalna terapija
Fizioterapija je ključna komponenta u lečenju osteoartritisa. Stručnjaci za fizikalnu terapiju pružaju personalizovane vežbe koje jačaju mišiće oko zahvaćenih zglobova, poboljšavaju pokretljivost i smanjuju bol. Ova terapija takođe može uključivati tehnike masaže i primenu toplote ili hladnoće radi ublažavanja nelagodnosti.
- Menjanje životnih navika
Promene u načinu života igraju ključnu ulogu u upravljanju osteoartritisom. Gubitak telesne mase kod osoba sa prekomernom težinom smanjuje opterećenje na zglobovima, dok redovno vežbanje održava snagu mišića i poboljšava opštu kondiciju.
- Alternativne terapije
Akupunktura, hidroterapija, suplementacija omega-3 masnim kiselinama i drugi pristupi mogu pružiti dodatnu podršku u lečenju osteoartritisa. Ipak, važno je konsultovati se sa zdravstvenim stručnjakom pre nego što započnete bilo koji oblik alternativne terapije.
- Hirurške opcije
U težim slučajevima osteoartritisa, kada konzervativne metode nisu dovoljne, hirurške opcije kao što su artroskopija ili zamena zglobova mogu biti razmatrane. Hirurški zahvati često pružaju značajan olakšanje od bola i poboljšavaju funkcionalnost zglobova.
Lečenje osteoartritisa zahteva holistički pristup koji kombinuje farmakoterapiju, fizikalnu terapiju, promene u načinu života i, u određenim slučajevima, hirurške intervencije. Svaki pacijent je jedinstven, pa je važno primeniti individualnu terapiju u skladu sa specifičnim potrebama i karakteristikama svake osobe. Redovna saradnja sa zdravstvenim timom i pridržavanje preporuka ključni su faktori u postizanju optimalnih rezultata u lečenju osteoartritisa.
Dijagnostikovanje osteoartritisa
Zdravstveni stručnjak će postaviti dijagnozu osteoartritisa putem fizičkog pregleda i testova snimanja. Fizički pregled obuhvata analizu stanja zglobova i razgovor o tome kada su se prvi put primetili simptomi.
Kakvi su dijagnostički testovi za osteoartritis?
Zdravstveni radnik može upotrebiti rendgenske snimke kako bi vizualizovao zglobove. Počinje s rendgenskim snimkom (RTG), ali za detaljniji prikaz može preporučiti drugačije snimanje X-zracima, poput multislajdnog skenera (MSCT).
Multislajsni skener (MSCT) ima ključnu ulogu u procesu dijagnostikovanja osteoartritisa pružajući detaljan prikaz zglobova i okolnih struktura. Zahvaljujući njegovoj sposobnosti generisanja preciznih trodimenzionalnih slika, medicinski stručnjaci su u mogućnosti bolje identifikovati promene u hrskavici i kostima. Ova unapređena vizualizacija značajno poboljšava tačnost dijagnoze, omogućavajući pravovremeno sprovođenje odgovarajućeg lečenja. Takođe, može biti neophodno sprovesti testove krvi kako bi se isključila prisutnost drugih stanja ili problema koji mogu prouzrokovati slične simptome.
