Mezoteliom je retka i agresivna vrsta maligniteta koja se formira u mezotelu, tankom zaštitnom sloju tkiva što obavija unutrašnje organe. Najčešće pogađa pleuru (plućnu opnu), ali može da zahvati i peritoneum (trbušnu maramicu), perikard (srčanu opnu) ili tuniku vaginalis (opnu testisa). Glavni uzročnik ovog oboljenja je izloženost azbestu, a simptomi se obično ispoljavaju tek nakon više decenija od kontakta.
Koji su tipovi mezotelioma?
Mezoteliom se klasifikuje prema mestu gde se razvija i prema tipu ćelija koje ga čine. Glavni tipovi su:
Prema mestu nastanka:
- Pleuralni mezoteliom. Nastaje u pleuri, opni koja oblaže pluća i grudnu šupljinu. Ovo je najčešći tip mezotelioma (oko 75% slučajeva).
- Peritonealni mezoteliom. Razvija se u peritoneumu, membrani koja oblaže trbušnu šupljinu.
- Perikardni mezoteliom. Javlja se u perikardu, opni koja okružuje srce. Ovo je ređi oblik.
- Mezoteliom tunike vaginalis. Pogađa opnu testisa, tuniku vaginalis, i najređi je oblik mezotelioma.
Prema tipu ćelija:
- Epitelioidni mezoteliom. Najčešći i najpovoljniji za lečenje, jer ćelije rastu sporije.
- Sarkomatoidni mezoteliom. Ređi, agresivniji oblik sa lošijom prognozom.
- Bifazni (mešoviti) mezoteliom. Sadrži i epitelioidne i sarkomatoidne ćelije, a prognoza zavisi od procenta svake vrste ćelija.
Razlikovanje ovih tipova je ključno za postavljanje dijagnoze i planiranje lečenja.
Koji su simptomi mezotelioma?
Simptomi mezotelioma zavise od njegove lokacije, ali najčešće uključuju:
Pleuralni mezoteliom (plućna opna):
- Oštar bol koji se širi kroz grudi ili u donjem delu leđa
- Kratak dah (dispneja)
- Hronični kašalj
- Gubitak težine bez očiglednog razloga
- Malaksalost
- Otok ili deformitet u grudnom košu
- Povišena temperatura i noćno znojenje.
Peritonealni mezoteliom (trbušna maramica):
- Bol u predelu stomaka
- Nadutost ili otok trbuha
- Gubitak apetita i težine
- Mučninu ili povraćanje
- Proliv ili zatvor.
Perikardni mezoteliom (srčana opna):
- Oštar bol koji se širi kroz grudi ili u donjem delu leđa
- Kratak dah
- Nepravilan rad srca.
Mezoteliom tunike vaginalis (testisi):
- Otok ili kvržica u testisima
- Bol u preponama ili donjem stomaku.
Ovi simptomi su često nespecifični i mogu se javiti kod drugih bolesti, što otežava rano otkrivanje mezotelioma.
Koji su uzroci mezotelioma?
Glavni uzrok mezotelioma je izloženost azbestu, prirodnom mineralu koji se koristi u građevinskoj i industrijskoj proizvodnji zbog svojih otpornosti na toplotu i vatru. Azbestna vlakna, kada se udišu ili progutaju, mogu da se talože u tkivima mezotelijuma i izazovu upale, oštećenja ćelija i na kraju mutacije koje vode ka razvoju raka.
Faktori povezani sa povećanim rizikom:
- Dugotrajna izloženost azbestu. Radnici u industrijama poput građevinarstva, brodogradnje, rudnika azbesta, proizvodnje izolacija ili hemijskih postrojenja.
- Sekundarna izloženost. Osobe koje nisu direktno radile sa azbestom, ali su bile u kontaktu sa ljudima ili predmetima kontaminiranim azbestnim vlaknima (npr. članovi porodica radnika).
- Život u blizini rudnika ili fabrika azbesta. Prisustvo azbesta u okolini može izazvati slučajnu izloženost.
- Genetska predispozicija. Kod nekih osoba postoji povećana sklonost razvoju mezotelioma usled genetskih faktora.
- Zračenje ili hemijska izloženost. Retko, ali izloženost određenim vrstama zračenja ili hemikalijama takođe može biti povezano sa rizikom.
- Infekcija SV40 virusom (Simian Virus 40). U nekim istraživanjima povezan je sa razvojem mezotelioma, ali ovaj uzrok nije potvrđen.
Razvoj bolesti često traje 20 do 50 godina nakon izlaganja azbestu, što otežava rano prepoznavanje i povezivanje sa uzrokom.
Dijagnostikovanje mezotelioma
Dijagnoza mezotelioma zahteva kombinaciju kliničkih, radioloških i laboratorijskih metoda kako bi se precizno utvrdila prisutnost bolesti i njen tip.
1. Anamneza i fizikalni pregled
- Lekar prikuplja podatke o simptomima, istoriji izloženosti azbestu, radnom okruženju i ličnoj medicinskoj prošlosti.
- Fizikalni pregled može otkriti znakove kao što su abnormalnosti u plućima, trbušni otok ili prisustvo mase.
2. Radiološke metode
Radiološki pregledi igraju ključnu ulogu u prepoznavanju promena u organima i utvrđivanju zahvaćenosti tkiva:
- Rendgen grudnog koša. Prvi korak u dijagnostici; može otkriti zadebljanja pleure, izliv u plućima (pleuralni izliv) ili promene u plućnom tkivu.
- CT (kompjuterska tomografija). Detaljan pregled koji pokazuje veličinu i lokalizaciju tumora, kao i moguće širenje na okolne strukture.
- MR (magnetna rezonanca). Pruža visoku rezoluciju mekih tkiva i može otkriti invaziju tumora u krvne sudove, nerve ili dijafragmu.
- MSCT (multislajsna kompjuterska tomografija). Napredna verzija CT-a sa višeslojnim skeniranjem, omogućava precizniju procenu tumorskog tkiva i njegove proširenosti.
3. Laboratorijski testovi i analiza uzoraka
- Citološka analiza. Pregled ćelija iz tečnosti (pleuralnog ili peritonealnog izliva) kako bi se otkrile maligne promene.
- Biopsija. Uzima se uzorak tkiva za histopatološku analizu kako bi se potvrdio tip i stepen malignosti. Metode uzimanja biopsije uključuju torakoskopiju, laparoskopiju ili bronhoskopiju, u zavisnosti od lokacije tumora.
4. PET-CT (pozitronska emisiona tomografija). Koristi se za procenu širenja bolesti (metastaze) i razlikovanje aktivnog tumorskog tkiva od ožiljnog tkiva.
5. Molekularni i genetski testovi. Pomažu u identifikaciji specifičnih biomarkera i genetskih mutacija koje mogu biti korisne za ciljanu terapiju.
Radiološki pregledi poput rendgena, CT-a, MR-a i MSCT-a ključni su za ranu detekciju, procenu tumorske ekstenzije i planiranje biopsije ili terapije. Njihova uloga je nezamenjiva u sveobuhvatnom dijagnostičkom procesu.
Lečenje mezotelioma
Lečenje mezotelioma zavisi od stadijuma bolesti, tipa tumora, opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i njegove tolerancije na određene terapije. Terapijski pristup obično uključuje kombinaciju hirurgije, hemoterapije i radioterapije, uz inovativne metode kao što su imunoterapija i ciljane terapije.
1. Hirurško lečenje
Hirurgija se koristi za uklanjanje tumora i ublažavanje simptoma, ako je moguće:
- Pleurektomija/decortikacija (P/D): Uklanjanje obolele pleure i okolnog tkiva, ostavljajući pluća netaknuta.
- Ekstra pleuralna pneumonektomija (EPP): Agresivnija operacija koja uključuje uklanjanje obolelog pluća, pleure, dijafragme i perikarda.
- Citolitičke operacije: Uklanjanje tumorskih masa u peritonealnom mezoteliomu radi smanjenja simptoma i širenja bolesti.
2. Hemoterapija
- Sistematska terapija lekovima koja uništava ili usporava rast ćelija raka.
- Najčešće korišćeni lekovi: Cisplatin i pemetreksed (kombinacija sa najboljim rezultatima).
- Koristi se samostalno ili u kombinaciji sa hirurgijom i radioterapijom.
3. Radioterapija
- Ciljano zračenje tumorskog tkiva kako bi se smanjio tumor i ublažili simptomi.
- Koristi se nakon hirurgije kako bi se uništile preostale ćelije raka ili kod pacijenata kod kojih hirurgija nije moguća.
4. Imunoterapija
- Aktiviranje imunog sistema pacijenta da prepozna i uništi ćelije raka.
- Lekovi poput nivolumaba i ipilimumaba pokazali su uspeh u nekim slučajevima.
5. Ciljana terapija
- Lekovi koji ciljaju specifične mutacije ili proteine na ćelijama raka, minimizujući štetu zdravim ćelijama.
- Koristi se kada postoji genetska mutacija koja se može precizno tretirati.
6. Hipertermična intraperitonealna hemoterapija (HIPEC)
- Primena zagrejane hemoterapije direktno u trbušnu šupljinu tokom ili nakon hirurške intervencije kod peritonealnog mezotelioma.
7. Palijativna nega
- Fokusirana na ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života kod pacijenata sa uznapredovalim stadijumima bolesti.
- Uključuje drenažu pleuralnog ili peritonealnog izliva, lekove protiv bola i podršku za disanje.
Kombinovani pristup
Najbolji rezultati se često postižu kombinovanjem više metoda, što je poznato kao multimodalna terapija. Na primer:
- Hirurgija + hemoterapija + radioterapija.
- HIPEC kod peritonealnog mezotelioma.
Lečenje je najefikasnije u ranim fazama bolesti, dok kod uznapredovalih stadijuma fokus često prelazi na ublažavanje simptoma i produženje života.
