Prostorije u kostima lica, poznate kao paranazalni sinusi, predstavljaju šuplje oblasti obložene sluzokožom. Sinusi igraju ključnu ulogu u smanjenju težine kostiju lica, unapređenju rezonance glasa te vlaženju i filtriranju udisanog vazduha. Četiri para sinusa – frontalni, etmoidalni, sfenoidalni i maksilarni – čine kompleksan sistem.
Sinusitis, koji karakteriše upala sluzokože unutar sinusa, može prouzrokovati blokadu drenažnih puteva, što ometa prirodan protok sluzi. Osoba može biti nosilac sinusitisa čak i bez izraženih simptoma, ali upala može potencijalno narušiti disanje i ostale funkcije sinusa. Detektiranje prisustva sinusitisa, čak i kada simptomi nisu očigledni, igra ključnu ulogu u prevenciji potencijalnih komplikacija i očuvanju zdravlja sinusa.
Uobičajeni uzroci sinusitisa obuhvataju virusne i bakterijske infekcije, alergije te iritantne čimbenike poput dima ili zagađenog zraka. Identifikacija i razumevanje ovih uzroka pomaže u pravovremenom upravljanju stanja.
Važno je napomenuti da sinusi, čak i bez očitih simptoma, mogu biti domaćini sinusitisa. Praćenje i osvešćivanje prisustva ovog stanja od suštinske su važnosti za očuvanje optimalnog zdravlja sinusa.
Vrste sinusitisa
Različiti tipovi sinusitisa uključuju:
- Akutni sinusitis se javlja iznenada i izaziva simptome slične onima koje biste iskusili kada ste prehlađeni. Sa akutnim sinusitisom, bol u licu i začepljen, curenje iz nosa obično traje između 1-4 nedelje.
- Subakutni sinusitis proizvodi iste simptome, ali ti simptomi traju 1-2 meseca.
- Hronični sinusitis proizvodi iste simptome koji traju najmanje 2 meseca.
- Ponavljajući sinusitis proizvodi iste simptome nekoliko puta godišnje.
Tkiva koja oblažu sinuse postaju upaljena što dovodi do začepljenog nosa. Kada se to dogodi, bakterije i virusi mogu početi da rastu u sinusima izazivajući infekciju. Ova upala može biti uzrok obične prehlade, alergijske reakcije, devijacije septuma ili nazalnih polipa.
Pošto su simptomi veoma slični, može biti teško samostalno utvrditi uzrok sinusitisa. Specijalista ORL će moći da pruži sveobuhvatan pregled kako bi se utvrdio osnovni uzrok simptoma.
Simptomi sinusitisa
Simptomi akutnog sinusitisa kod odraslih vrlo često prate prehladu koja se ne popravlja ili se pogoršava nakon 7 do 10 dana. Simptomi uključuju:
- Loš zadah ili gubitak mirisa
- Kašalj, često pogoršan noću
- Umor i opšti osećaj bolesti
- Groznicu
- Glavobolju
- Bol nalik pritisku, bol iza očiju, zubobolju ili osetljivost lica
- Začepljenost nosa
- Bol u grlu i postnazalno kapanje.
Simptomi hroničnog sinusitisa su isti kao i kod akutnog sinusitisa. Međutim, simptomi su obično blaži i traju duže od 12 nedelja.
Glavobolja od sinusitisa
Kada sinusitis izaziva glavobolju, osećaćete neprekidni tup bol u predelu zahvaćenih sinusa. To znači iza očiju, u jagodicama, na čelu ili oko nosa. Bol od glavobolje se pogoršava ako naglo pomerite glavu ili se sagnete. Nagle promene temperature takođe mogu povećati bol.
Koliko dugo traje sinusitis?
Da biste dobili dijagnozu hroničnog sinusitisa, simptomi moraju trajati najmanje 12 nedelja ili 3 meseca. Nažalost, simptome možete osećati mnogo duže. Neka istraživanja su otkrila da simptomi mogu da traju više od jedne decenije. Mogu se vremenom poboljšati, ali ne nestaju uvek u potpunosti.
Da li je sinusitis zarazan?
Sam sinusitis se ne može preneti sa osobe na osobu, tako da nije zarazan. Ali uzrok sinusitisa verovatno izaziva obična prehlada, virusna infekcija. Taj virus se može širiti respiratornim kapljicama, što znači ono što vam izleti iz nosa i usta kada kijate i kašljete – pa čak i kada pričate. Takođe, neke bakterijske infekcije koje izazivaju upalu sinusa – kao što je Streptococcus pneumoniae, koji uzrokuje neke oblike pneumonije, meningitisa i sepse – mogu se širiti tokom bliskog kontakta ili dodirom kontaminiranog predmeta.
Dijagnostikovanje sinusitisa
Često, zdravstveni radnik može da dijagnostikuje sinusitis na osnovu simptoma i fizičkog pregleda. Ponekad se rade i drugi testovi. To može uključivati:
- Testovi krvi, kako bi se identifikovale infekcije ukoliko postoje.
- Rendgen (RTG) sinusa. Normalni sinusi se pojavljuju kao šuplje crne šupljine sa obe strane čela, iza i ispod jagodičnih kostiju. Kada dođe do upale, primetno je da su sinusi začepljeni belim iscedkom, što je vidljivo na rendgenskim snimcima.
Ultrazvuk sinusa, CT (kompjuterska tomografija) ili MR (magnetna rezonanca) skeniranje sinusa su neki od metoda koje se koriste kako bi se identifikovale nepravilnosti nosa i sinusa, pružajući lekaru detaljniju i jasniju sliku. Nakon analize ovih snimaka, lekar će moći postaviti preciznu dijagnozu.
Lečenje sinusitisa
Lečenje sinusitisa obuhvata različite pristupe, a pravilan tretman zavisi od uzroka i ozbiljnosti infekcije. U nekim slučajevima, simptomi sinusitisa mogu se ublažiti kod kuće primenom određenih metoda.
Prvi korak u lečenju sinusitisa može uključivati primenu dekongestiva i antihistaminika kako bi se smanjila zapušenost nosa i olakšalo disanje. Takođe, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može pomoći u uklanjanju viška sluzi i iritanata iz sinusa.
U slučaju bakterijske infekcije, lekar može preporučiti antibiotike kako bi se eliminisala bakterijska populacija i smanjila upala. Važno je završiti celokupni tretman antibioticima kako bi se sprečila ponovna infekcija i razvoj otpornosti na antibiotike.
Tople obloge na licu mogu pomoći u smanjenju bolova i opuštanju mišića u području sinusa. Unos tečnosti takođe je važan kako bi se održala hidratacija i razređivala sluz.
U težim slučajevima ili ako simptomi perzistiraju, lekar može preporučiti druge terapijske opcije poput oralnih kortikosteroida, koji imaju protivupalno dejstvo, ili čak hirurških zahvata u cilju drenaže sinusa.
Važno je naglasiti da je samostalno postavljanje dijagnoze i samostalno lečenje sinusitisa bez konsultacije s lekarom rizično. Lekar će moći tačno odrediti uzrok sinusitisa i preporučiti odgovarajući tretman prema individualnim potrebama pacijenta.
