Karcinom dojke je najčešća maligna bolest žena u savremenom društvu. Svake godine oko milion žena širom sveta oboli od ove karcinoma dojke. Kada govorimo o tome ko oboleva od raka dojke moramo imati na umu da starost jeste faktor rizika, ali uvek treba postojati oprez i u mlađoj populaciji žena, s obzirom na pojavu bolesti i kod žena mlađih od 35 godina života. U Srbiji se godišnje registruje oko 4 500 žena obolelih od ove bolesti. Po smrtnosti, naša zemlja je druga u Evropi.
Uvek treba imati na umu da je rak dojke izlečiv u preko 90 % slučajeva, pod uslovom da se otkrije na vreme. Iz tih razloga, od vitalnog značaja je da žene redovno, na mesečnom nivou, pregledaju svoje grudi i da redovno obavljaju mamografska snimanja, ukoliko imaju preko 45 godina života.
Zašto je važno obavljati pregled dojki?
Kada govorimo o strukturi dojke treba napomenuti da se tkivo dojke sastoji od 15 do 20 režnjeva mlečnih žlezdi, koje su okružene vezivnim i masnim tkivom. Iz svake mlečne žlezde izlazi izvodni kanal do bradavice. Pod dejstvom hormona, tokom dojenja, stvara se mleko koje se preko bradavica sekretuje u spoljnu sredinu.
Tačan uzrok nastanka karcinoma dojke do danas ne znamo. Različiti faktori rizika su involvirani u priču o nastanku raka dojke. Zna se da mutacije na nivou DNK ćelija tkiva dojke uzrokuju nekontrolisani rast i razmnožavanje ćelija dojke. Takve oštećene ćelije dele se brže i nekontrolisanije od zdravih i veoma brzo formiraju tumorsku masu. Posledica formiranja tumorske mase jeste nastanak karcinoma dojke. Činjenica je da je rak dojke uslovljen složenom interakcijom genetike i faktora sredine. Navodi se da su ženski pol, konzumacija alkohola i cigareta, prisustvo genetskih mutacija, povećana telesna težina, hiperestrogenemija, reproduktivni faktori i upotreba hormonskih preparata uključeni u povećanje verovatnoće za pojavom karcinoma dojke.
Žene trebaju biti na oprezu ukoliko u bližoj familiji imaju srodnicu sa dijagnostikovanim karcinomom dojke. Hormonska supstituciona terapija kojom se leče tegobe u menopauzi bi trebalo uvek da apostrofira značaj redovnih pregleda i da ukaže na potrebu za češćim kontrolama dojki.
Kada je potrebno obaviti pregled dojki?
Simptomi bolesti koje možemo prepoznati i uticati samim tim na ranije započinjanje terapije su uglavnom:
- palpacija ili opipavanje grudvice unutar tkiva dojke,
- promena na površini dojke,
- otok kože sa izgledom pomorandžine kore,
- uvučena bradavica,
- iscedak iz bradavice,
- promena konzistencije dojke i slično.
Treba naglasiti da u većini slučajeva na početku bolest ne daje nikakve simptome. Svaka od ovih situacija trebalo bi da uputi ženu na hitan pregled kod lekara. Na osnovu pregleda dalje lekar odlučuje koji je najbolji modalitet dijagnostike ne bi li se što pre došlo do adekvatne dijagnoze ili stadijuma bolesti.
Rizici za pojavu karcinoma dojke
U kontaktu sa ženama lekari često vrše procenu rizika za pojavu raka dojke. Rizik za pojavu karcinoma dojke postoji kod svake žene, uključujući i one kod kojih ne postoji ni jedan faktor rizika za pojavu ove opake bolesti. Činjenica je da se sa godima rizik za pojavu bolseti povećava. Prethodno dijagnostikovan karcinom dojke četiri puta povećava rizik od nastanka karcinoma dojke u drugoj dojci. Svaka žena ponaosob može preduzeti mere kojima će uticati na smanjenje verovatnoće pojave bolesti, a to su: prestanak pušenja, ograničen unos ili obustava unosa alkohola, izbegavanje preteranog izlaganja UV zracima, izbalansirana ishrana, redovna fizička aktivnost, kao i redovna poseta lekaru i sprovođenje preventivnih pregleda.
Tipovi i dijagnostikovanje karcinoma dojke
Tipovi karcinoma dojke
Postoje tri tipa raka dojke, a to su: duktalni karcinom dojke, koji predstavlja najčešći tip karcinoma dojke koji nastaje iz ćelija kanala mlečne žlezde, lobularni tip karcinoma dojke, nastaje iz ćelija režnjeva mlečne žlezde i on se, za razliku od ostalih tipova karcinoma dojke, javlja u obe dojke , i na kraju, inflamatorni tip karcinoma dojke, koji predstavlja najređi tip raka dojke, a prepoznaje se po razvoju otoka, crvenila i povišene temperature dojke.
Dijagnostikovanje karcinoma dojke
Nakon sprovođenja dijagnostičke procedure, koja je uglavnom vezana za ultrazvučni pregled dojke, mamografiju, nuklearnu magnetnu rezonancu, i na kraju biopsiju, dolazi se do definitivne histološke dijagnoze bolesti. Ultrazvučni pregled dojki zauzima značajno mesto prilikom redovnih pregleda dojki, naročito kod žena mlađih od 40 godina i kod trudnica. Ultrazvuk može služiti i kao dopunska metoda mamografiji u postavljanju tačne dijagnoze bolesti. Pored ultrazvuka, mamografija je najpouzdanija metoda , široko rasprostranjena u postavljanju dijagnoze. U mamografiji se koriste niske doze zračenja koje ne mogu štetiti telu. Na posletku, sledi histološka potvrda.
Za lečenje je jako bitno i stadiranje bolesti. Stadijum karcinoma dojke označava koliko je tumor narastao i gde se bolest proširila u organizmu. Određivanje stadijuma bolesti vrši lekar i nakon stadiranja se konzilijarno odlučuje o protokolu lečenja. Maligne ćelije karcinoma dojke mogu putem krvi ili limfe dospeti i do udaljenih organa gde rastu i formiraju novi tumor. Tada govorimo o odmaklom stadijumu bolesti sa metastazama. Važno je napomenuti da je trudnoća nakon lečenja karcinoma dojke moguća, naročito ukoliko nije došlo do oštećenja funkcije jajnika hemioterapijom.
Prevencija i lečenje karcinoma dojke
Lečenje karcinoma dojke najčešće podrazumeva hiruršku terapiju, (mastektomija ili poštedna hirurgija), hemioterapiju, zračnu terapiju, biološku terapiju, hormonsko lečenje i upotrebu bisfosfonata. Lekari specijalisti i subspecijalisti uključeni u proces lečenja su onkolog, onkohirurg i radioterapeut. Iako se na osnovu svega navedenog može zaključiti da je rak dojke veoma ozbiljno oboljenje, potrebno je naglasiti značaj ranog otkrivanja karcinoma dojke. Redovni pregledi su jedini pouzdan i najefikasniji način za očuvanje zdravlja. Čak 80 % žena otkrije čvorić u dojci samopregledom. Preporuka je da svaka žena nakon 20. godine života treba sama da vrši samopregled jedno mesečno, najbolje između 5. i 10. dana menstrualnog ciklusa, dok žene u menopauzi mogu odrediti jedan dan u mesecu kada će to raditi.
Naglašavam da se u našem Domu zdravlja sprovodi skrining kojim su obuhvaćene žene od 50. do 69. godine života, te apelujem da se sve žene u toj uzrasnoj kategoriji jave u Službu za zdravstvenu zaštitu žena, gde će nakon razgovora sa ginekologom, popuniti anketu. Nakon popunjavanja ankete žene se vrlo brzo upućuju na mamografiju. U sklopu prevetivnih aktivnosti u našem Domu zdravlja postoji i Savetovalište za dojku, pri Preventivnom centru Doma zdravlja, gde lekari sprovode edukaciju o samopregledu dojki, obavljaju palpatorni pregled dojki i vrše procenu rizika na osnovu anamneze i kliničkog pregleda žene. Prihvatanjem zdravih stilova života može se smanjiti rizik od obolevalja svih malignih bolseti, pa i karcinoma dojke. Zato, odvojite vreme za sebe i budite pobednik.
