Šta je hipertenzija?

Povišeni krvni pritisak - hipertenzija

Podeli savet

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

Povišeni arterijski pritisak ili hipertenzija se definiše kao oboljenje kada je pritisak viši od 140/90 mmHg. Veoma je često hronično oboljenje, kako u industrijskim zemljama, tako i u zemljama u tranziciji. Pošto je to oboljenje od koga oboljevaju i osobe u radnom periodu života, hipertenzija ima i socijalni, a ne samo medicinski značaj.

Simptomatologija može biti blaga sa oskudnim i nespecifičnim tegobama, ali i da ima teške posledice u vidu ozbiljnih oboljenja do kojih dovodi dugotrajna i nelečena hipertenzija. Pošto su tegobe najčešće blage ili ih i nema, bolest se često ostaje neotkrivena ili se otkrije slučajno pri sistematskom pregledu, ili tek kada dođe do pojave komplikacija. Čak više od 50% obolelih ne zna da ima hipertenziju.

Do kojih sve bolesti može dovesti nelečena hipertenzija?

Hipertenzija dovodi do ateroskleroze krvnih sudova, njihovog suženja i smanjenog protoka krvi zbog čega stradaju najviše oni organi čija dobra funkcija podrazumeva dobro stanje cirkulacije, a to su mozak, srce, bubrezi i oči. Kao jedan od najuticajnijih faktora rizika za nastanak ateroskleroze krvnih sudova, hipertenzija dovodi do razvoja ishemijske bolesti srca, moždanog udara i drugih ozbiljnih oboljenja koja mogu imati smrtni ishod.

Koji su uzroci hipertenzije I ko je pod rizikom?

U 90 – 95% slučajeva uzrok hipertenzije je nepoznat i tada govorimo o esencijalnoj (primarnoj) hipertenziji. Obično se javlja kod osoba kod kojih u porodici već postoji podatak da neko boluje od hipertenzije, kod osoba koje unose više kuhinjske soli, kod gojaznih osoba, kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću, kod pušača, kod osoba koje su izložene hroničnom stresu.

Kod sekundarne hipertenzije uzrok je poznat i to su najčešće: bolesti bubrega, nadbubrežne žlezde, štitaste žlezde, hipofize, aortna stenoza, kompresija produžene moždine i upotreba različitih lekova (kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin, Efedrin, neke droge i drugo).

Primarna hipertenzija zahteva stalnu primenu lekova i redovne kontrole lekara, dok se sekundarna leči otklanjanjem uzroka.

Faktori rizika za nastanak hipertenzije

  • NASLEĐE – ukoliko neko iz porodice boluje od hipertenzije, veće su šanse da je i Vi razvijete.
  • GODINE ŽIVOTA – starije osobe češće oboljevaju od hipertenzije; tokom godina krvni sudovi gube elastičnost zbog pojave ateroskleroze.
  • POL – muškarci više oboljevaju u prvoj polovini života, a žene u drugoj, s tim u vezi da rizik za pojavu bolesti raste nakon 45. godine.
  • FIZIČKA NEAKTIVNOST – smanjena fizička aktivnost ili nedostatak iste povećava rizik za nastanak povišenog pritiska, infarkta srca i moždanog udara.
  • NAČIN ISHRANE – unos hrane koja je slana dovodi do zadržavanja vode u telu i na taj način povećava pritisak; masna, začinjena hrana, šećeri, industrijski prerađena hrana sa visokim brojem kalorija dovodi do pojave gojaznosti i do povećanog rizika za razvoj hipertenzije.
  • GOJAZNOST – osobe sa visokim indeksom telesne mase (body mass index-BMI) imaju 2-6 puta veći rizik za razvoj povišenog pritiska od osoba sa normalnom telesnom težinom. Kod gojaznih osoba dolazi do porasta nivoa holesterola i triglicerida u krvi, pa smanjuje se nivo dobrog holesterola (HDL), što za posledicu ima pojavu ateroskleroze, a samim tim i pojavu hipertenzije i drugih srčanih problema.
  • PUŠENJE – aktivni pušači, a u nekoj meri i pasivni, skloniji su razvoju hipertenzije od nepušača.
  • ALKOHOL – konzumiranje alkoholnih pića svakoga dana u većim količinama (više od jednog piva ili 150 ml vina ili 45 ml žestokih pića) može dovesti do razvoja povišenog krvnog pritiska.
  • LEKOVI – uzimanje lekova iz određenih grupa kao što su kortikosteroidi, kontraceptivna sredstva, ciklosporin, lekovi koji se koriste kod kijavice (Ephedrine, Naphazoline i td.), neke droge (npr. amfetamin) mogu dovesti do pojave povišenog krvnog pritiska.
  • STRES
  • TRUDNOĆA

Koji su simptomi hipertenzije?

Kod hipertenzije ne postoje specifični simptomi koji su karakteristični samo za to oboljenje, a često dugo prolazi bez ikakvih simptoma, pa je zato nazivaju “tihi ubica”, jer prva od manifestacija oboljenja može biti neka od komplikacija kao što su infarkt srca ili moždani udar. Zato ne treba praviti grešku i čekati da nas simptomi upozore da imamo problem sa povišenim krvnim pritiskom, već treba redovno obavljati sistematske preglede u cilju prevencije bolesti.

Simptomi koji se javljaju kod arterijske hipertenzije mogu biti glavobolja (naročito u predelu potiljka), osećaj “pritiska” u glavi, tinitus (zujanje u ušima), mučnina, povraćanje, vrtoglavica, osećaj težine u grudima i kratak dah, ubrzano disanje, poremećaji vida, krvarenje iz nosa. Osobe često navode da osećaju umor, da se brzo zamaraju i da slabije podnose napor, a nekada mogu da imaju i grčeve u mišićima.

U nekim slučajevima može da dodje do pojave hipertenzivne krize. To predstavlja nagli skok krvnog pritiska preko 210/120 mm Hg, pri čemu dolazi do opterećenja vitalnih organa. Jako je bitno brzo reagovati i spustiti pritisak, kako bi se sprečile posledice i mogući fatalni ishod.

Kako postaviti dijagnozu hipertenzije?

Zbog velikih fizioloških varijacija vrednosti pritiska, postavljanje dijagnoze hipertenzije zahteva ponovljena merenja krvnog pritiska u više navrata. Ako je pritisak neznatno povišen treba ponavljati merenja tokom nekoliko meseci da bi se odredila njegova najčešća visina i donela odluka o započinjanju terapije. Ukoliko je pritisak značajnije povišen, treba ga meriti češće u kraćem vremenskom period pre započinjanja terapije. Kod nekih osoba može doći do porasta pritiska pri samom pregledu od strane lekara i to se naziva hipertenzija belih mantila.

Ukoliko je vrednost pritiska veća od 140/90 mm Hg 2-3 puta u više različitih termina, može se postaviti dijagnoza hipertenzije. Lekar u tom slučaju pacijenta upućuje kardiologu koji vrši dodatna ispitivanja, i obavlja dopunsku dijagnostiku. Dijagnostičke procedure koje mogu da se rade su: laboratorijska ispitivanja, EKG, 24h holter monitoring pritiska, ultrazvučni pregled srca, ergometrija, koronarografija, magnetna rezonanca glave, dopler krvnih sudova vrata i drugo.

Pri postavljanju dijagnoze hipertenzije vodi se računa o svim podacima koji mogu biti bitni za primenu odgovarajućeg lečenja: pol, godine, podaci o drugim hroničnim bolestima, pušenje, porodična predispozicija, podaci o navikama, fizičkoj aktivnosti, načinu ishrane, socijalnom okruženju, profesiji i drugo.

Kako lečiti hipertenziju?

Promenom načina života se kod osoba sa blagom hipertenzijom mogu regulisati vrednosti krvnog pritiska, dok se kod bolesnika sa umerenom i teškom hipertenzijom ipak može postići smanjenje potrebne medikamentozne terapije. Bitna je redukcija telesne težine, uz promenu načina ishrane, kao i redovnu fizičku aktivnost (minimum 30 minuta dnevno, najmanje 5 dana nedeljno). Potrebno je smanjenjiti unos soli na manje od 5 gr/dnevno. Što se tiče alkoholnih pica, potrebna je restrikcija unosa alkohola na vrednosti ne veće od 10-30 gr/dnevno etanola kod muškaraca (1-3 standardne mere pica, 1-3 čaše vina ili 1-3 čaše piva) i ne više od 10-20 gr/dnevno etanola kod žena (1-2 ovih pića dnevno). Savetuje se prestanak pušenja i izbegavanje stresnih situacija.

Što se tiče medikamentozne terapije, postoji nekoliko grupa lekova koji se koriste kao lekovi prvog izbora za lečenje hipertenzije, a to su: ACE inhibitori, beta blokatori, antagonisti kalcijuma i diuretici. U zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska i ostalih faktora lekar se odlučuje koji lek će biti lek prvog izbora. Kada izabrani lek nije dovoljno efikasan u lečenju hipertenzije, uvodi se lek iz druge grupe.

Koliko traje lečenje hipertenzije?

Ovo pitanje se često se postavlja. Najčešće je primena antihipertenzivne terapije doživotna. Kod dobro kontrolisane i lečene hipertenzije, vrlo brzo se može postići smanjenje doze lekova, naročito kod pacijenata koji se pridržavaju i promena načina života. Potrebna je stalna i pažljiva kontrola bolesnika koji se leče od povišenog krvnog pritiska od strane lekara različitih specijalnosti (kardiolog, endokrinolog, nefrolog, oftalmolog, neurology, specijalista za ishranu).

Pročitaj još saveta

Povišeni krvni pritisak - hipertenzija
Zdravlje

Šta je hipertenzija?

Povišeni arterijski pritisak ili hipertenzija se definiše kao oboljenje kada je pritisak viši od 140/90 mmHg. Veoma je često hronično oboljenje, kako u industrijskim zemljama,

Pročitaj više »