Endometriom jajnika (takođe poznat kao čokoladna cista) je vrsta ciste koja se formira kada se endometrioza pronađe na ili unutar jednog ili oba jajnika. Ove ciste se često nalaze zajedno sa kasnijim stadijumima endometrioze (umerene – teške).
Ciste endometrioma sadrže tkivo i staru krv što im daje izgled nalik tamnoj čokoladi i često kada puknu, mogu izazvati jak, iznenadni bol u stomaku. Ovaj bol se obično oseća na strani gde se nalazi cista.
Koji su simptomi endometrioze jajnika?
Endometrioza utiče na sve drugačije. Mnoge žene sa endometriozom doživljavaju bol, ali neke nemaju nikakve simptome. Neke žene imaju blage bolove tokom menstruacije, a druge imaju jak bol tokom čitavog menstrualnog ciklusa.
Endometrioza može izazvati različite vrste bolova.
Na primer:
- bolni periodi (menstruacije)
- bol tokom ili posle polnih odnosa
- bol u stomaku, donjem delu leđa i karlici
- bol tokom ovulacije, uključujući bol u butinama ili nogama
- bol pri odlasku u toalet da se mokri ili vrši nužda.
Endometrioza takođe može izazvati:
- neredovne menstruacije
- problemi sa bešikom i crevima
- nadimanje
- umor
- promene raspoloženja
- vaginalna nelagodnost
- smanjena plodnost.
Šta uzrokuje endometrizu jajnika?
Tačan uzrok endometrioze jajnika nije potpuno poznat, ali postoji nekoliko teorija i faktora koji se smatraju mogućim uzrocima za razvoj ove bolesti:
- Retrogradna menstruacija: Ova teorija sugeriše da se tokom menstruacije deo menstrualne krvi i tkiva vraća natrag kroz jajovode i implantira izvan maternice. Ovo tkivo se može naseliti na jajnicima i drugim organima u stomačnoj šupljini, što može dovesti do endometrioze.
- Genetska predispozicija: Endometrioza često se pojavljuje u porodici, sugerišući genetsku komponentu u razvoju bolesti. Ako imate bliskog srodnika s endometriozom, rizik je od razvoja bolesti veći.
- Imunološki poremećaji: Neispravnosti u imunološkom sastavu mogu doprineti razvoju endometrioze, jer imunološki sastav ne uspeva eliminisati abnormalne stanice i tkiva.
- Hormonski faktori: Hormoni estrogen igraju ključnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa i rasta endometrija. Pretpostavlja se da neravnoteža estrogena i progesterona može potaknuti rast endometrijskog tkiva izvan maternice.
- Drugi faktori: Drugi faktori koji se povezuju s povećanim rizikom od endometrioze uključuju nisku telesnu masu, visok unos kofeina, kasno rađanje ili neplodnost, te početak menstruacije u mladoj dobi.
Važno je napomenuti da se endometrioza razvija zbog složene interakcije različitih genetskih, hormonalnih i okolišnih faktora, a tačan uzrok može varirati od osobe do osobe.
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik od endometrioze uključuju:
- Neplodnost
- Početak menstruacije u ranom dobu
- Prolazak kroz menopauzu u starijoj dobi
- Kratki menstrualni ciklusi – na primer, manje od 27 dana
- Obilne menstruacije koje traju duže od sedam dana
- Viši nivoi estrogena u telu ili veća doživotna izloženost estrogenu koje telo proizvodi
- Nizak indeks telesne mase
- JedGenetska predispozicija
Svako zdravstveno stanje koje sprečava da krv teče iz tela tokom menstrualnog perioda takođe može biti faktor rizika za endometriozu. Kao i stanja reproduktivnog trakta.
Simptomi endometrioze se često javljaju godinama nakon početka menstruacije. Simptomi se mogu poboljšati neko vreme tokom trudnoće. Bol može postati blaži tokom vremena sa menopauzom, osim ako ne uzimate terapiju estrogenom.
Komplikacije endometrioza jajnika
Neplodnost
Glavna komplikacija endometrioze je problem sa oplodnjom, koji se naziva i neplodnost.
Da bi došlo do trudnoće, jaje mora biti oslobođeno iz jajnika. Tada jaje mora da putuje kroz jajovod i da bude oplođeno spermatozoidom. Oplođeno jaje tada treba da se pričvrsti za zid materice da bi počelo da se razvija. Endometrioza može da blokira cev i spreči spajanje jajne ćelije i sperme.
Uprkos tome, mnogi sa blagom do umerenom endometriozom i dalje mogu da zatrudne i iznesu trudnoću do termina. Zdravstveni radnici ponekad savetuju onima sa endometriozom da ne odlažu rođenje dece. To je zato što se stanje može pogoršati s vremenom.
Rak
Neke studije sugerišu da endometrioza povećava rizik od raka jajnika. Iako retko, drugi tip raka koji se zove adenokarcinom povezan sa endometriozom može se desiti kasnije u životu kod onih koji su imali endometriozu.
Dijagnostikovanje endometrioze jajnika
Pažljiva istorija menstrualnih simptoma i hroničnog bola u karlici daje osnovu za sumnju na endometriozu jajnika. Iako je predloženo i testirano nekoliko alata i testova za skrining, nijedan trenutno nije potvrđen da bi se tačno identifikovali ili predvideli pojedinci ili populacije za koje je najverovatnije da će imati bolest. Endometrioza često može imati simptome koji imitiraju druga stanja i doprinose kašnjenju u dijagnostici. Endometriom jajnika, adhezije i duboki nodularni oblici bolesti često zahtevaju ultrazvuk ili magnetnu rezonancu (MR) za otkrivanje. Histološka verifikacija, obično nakon hirurške/laparoskopske vizualizacije, može biti korisna u potvrđivanju dijagnoze, posebno za najčešće površinske lezije. Potreba za histološkom/laparoskopskom potvrdom ne bi trebalo da spreči početak empirijskog medicinskog lečenja.
Lečenje endometrioze jajnika
Tretman endometrioze jajnika je kompleksan i razlikuje se u zavisnosti od ozbiljnosti simptoma, godina pacijentkinje, njenih reproduktivnih planova i ostalih faktora. Evo nekoliko tipičnih strategija za lečenje endometrioze jajnika:
- Terapija bola: Prvi korak u lečenju obično obuhvata upotrebu analgetika.
- Hormonska terapija: Upotreba hormonske terapije može kontrolisati progres endometrioznih tkiva. Ova terapija može uključivati oralne kontraceptive, gestagene, antagoniste hormona oslobađanja gonadotropina (GnRH), ili lekove koji inhibiraju proizvodnju estrogena.
- Hirurško lečenje: U ozbiljnijim slučajevima ili kada su simptomi izraženi, operativno uklanjanje endometrioze može biti neophodno. Ova procedura se može izvršiti laparoskopskom operacijom (minimalno invazivna hirurgija), gde se endometriozno tkivo odstranjuje iz jajnika. U nekim slučajevima, histerektomija može biti potrebna, posebno ako postoje pridruženi ginekološki problemi ili ako pacijentkinja ne planira više trudnoća.
- In vitro oplodnja (IVF): Za pacijentkinje sa endometriozom jajnika koje imaju poteškoće sa začećem, IVF predstavlja opciju. Ova procedura uključuje uzimanje jajnih ćelija iz jajnika, njihovo oplodnju u laboratoriji, a zatim vraćanje embriona u matericu.
- Kombinovani pristup: Često se primenjuje kombinacija lekova i hirurških intervencija za lečenje endometrioze jajnika, posebno u težim slučajevima.
Važno je da se lečenje endometrioze jajnika prilagođava individualnim potrebama i karakteristikama svake pacijentkinje, a donošenje odluka o terapiji treba da uključi konsultaciju sa ginekologom ili specijalistom za reproduktivno zdravlje.
