Prevencija i mere zaštite – kako izbeći zarazu COVID-19?

Prevencija i mere zaštite - kako izbeći COVID-19

Podeli savet

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

Preventivne mere zaštite za sprečavanje širenja virusa i sprečavanje infekcije trebalo bi da sprovode svi, naročito obolele osobe, bez obzira da li imaju potvrđenu infekciju ili samo simptome. Ljude treba edukovati kroz pamflete, putem televizije, medija i vebsajtova. Kako bi se smanjila mogućnost za zarazu treba se pridržavati sledećih mera zaštite:

  • izbegavati kontakt sa obolelim osobama, kao i osobama koje pokazuju neke od simptoma bolesti, naročito onim koje kašlju
  • izbegavati boravak u zatvorenom prostoru sa većem brojem ljudi (odlazak u tržne centre, supermarkete i druga mesta javnih okupljanja kao što su bioskopi, pozorišta, sportski događaji i drugo)
  • smanjiti putovanja gradskim prevozom, naročito u periodu dnevnih gužvi
  • savetuje se odlaganje putovanja u pogođena područja
  • ukoliko ste doputovali iz pogođenog područja neophodno je da dve nedelje od povratka ograničite kretanje i smanjite kontakt sa drugim ljudima na minimum
  • izbegavati kontakt sa životinjama
  • održavanje higijene životnog prostora
  • vršiti pravilnu ventilaciju zatvorenih prostorija
  • čistiti i dezinfikovati sve površine sa kojima se često ostvaruje kontakt, kao što su kvake, telefoni, računari, daljinski upravljači, kao i druge površine naročito u prostorijama gde se najviše boravi, bilo u kući ili na radnom mestu; za čišćene se oriste sredstva za dezinfekciju površina, ili rastvor alkohola ili nekog drugog dezinficijensa
  • izbegavati dodirivanje očiju, nosa i ustiju neopranim rukama
  • kijanje i kašljanje u maramicu; ukoliko se kija i kašlje u maramicu, to ne isključuje pranje ruku nakon toga; maramicu baciti u kantu sa poklopcem i odmah oprati ruke
  • pri kašljanju i kijanju ne stavljati ruku na usta, već to raditi u prevoj lakta; ukoliko to nije moguće, nakon toga odmah oprati ruke
  • održavati adekvatnu higijenu ruku; pranje ruku vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi
  • korišćenje sredstava za dezinfekciju ruku na bazi alkohola svakih 15-20 minuta
  • nositi zaštitnu masku i menjati istu na određeno vreme; nakon skidanja maske obavezno oprati ruke
  • održavanje distance od 2 metra
  • ne uzimati antibiotike na svoju ruku
  • ukoliko imate zakazan pregled kod lekara kontaktirajte prvo telefonom

Koja je pravilna higijena ruku?

Higijena ruku, odnosno pranje i dezinfekcija, je najvažnija za sprečavanje širenja infekcije, pa je stoga bitno znati kako je pravilno sprovoditi. Pranje ruku treba raditi što češće i temeljno, najbolje svakih 15-20 minuta. Za pranje je dovoljno koristiti vodu i sapun, a sam proces treba trajati najmanje 20 sekundi. Ukoliko iz nekog razloga voda i sapun nisu dostupni, mogu se koristiti sredstva za dezinfekciju kože koja sadrže bar 60% alkohola. Ruke treba prati neposredno pre kontakta sa hranom i pripreme hrane, pre kontakta sa obolelim, a kako su ulazna vrata za virus u organizam oči, usta i nos, tako je bitno ne dirati ih neopranim rukama. Obavezno je pranje ruku nakon brisanja nosa, kijanja i kašljanja, upotrebe toaleta, kontakta sa životinjama, rukovanja otpadom ili čišćenja prostorija, vožnje gradskim prevozom ili dodirivanja predmeta koji su u dodiru sa velikim brojem ljudi, kontakta sa obolelim.

Kako se pravilno nosi zaštitna maska?

Nošenje maske je pored adekvatne higijene ruku jedna od najbitnijih mera zaštite od virusa. Ukoliko se pravilno koristi, obezbeđuje određeni stepen zaštite, to jest sprečava širenje virusa kapljičnim putem. Važno je najpre pravilno staviti masku, a to podrazumeva da se prekriju usta, nos i brada, da maska stoji čvrsto. U tome pomaže metalni rub maske koji se pričvrsti za nos, a bez da ometa disanje. Jako je važno da se prilikom skidanja maska ne dodiruje sa prednje strane, a da se odmah nakon njenog uklanjanja ruke operu toplom vodom i sapunom. Maske treba da nose svi, kako zdrave, tako i osobe koje imaju bilo koji od simptoma. Korišćenje maske samo po sebi nije dovoljno da zaustavi infekcije i mora se kombinovati sa čestim pranjem ruku, pokrivanjem usta i nosa prilikom kijanja i kašlja, kao i s izbegavanjem bliskog kontakta s bilo kim ko pokazuje simptome koji ukazuju na prehladu ili grip (kašalj, kijanje, groznica).

Pročitaj još saveta

Šećerna bolest dijabetes
Pregledi

Šta je dijabetes melitus?

Dijabetes melitus je grupa metaboličkih bolesti koje se karakterišu hiperglikemijom (povišenim vrednostima šećera u krvi) nastalom zbog defekta u lučenju insulina (hormon koji se luči

Pročitaj više »