Šta je dijabetes melitus?

Šećerna bolest dijabetes

Podeli tekst

Dijabetes melitus je grupa metaboličkih bolesti koje se karakterišu hiperglikemijom (povišenim vrednostima šećera u krvi) nastalom zbog defekta u lučenju insulina (hormon koji se luči u pankreasu i odgovoran je za regulaciju pravilan metabolizam šećera u organizmu)  ili zbog defekta u njegovom dejstvu ili usled postojanja ova oba poremećaja. Hiperglikemija koja karakteriše dijabetes je posledica ili smanjene potrošnje glukoze i/ili njene povećane produkcije. Pored poremećaja metabolizma glukoze, kod dijabetesa postoji i poremećaj metabolizma masti i proteina.

Normalne vrednosti glikemije ujutru na prazan stomak su od 3,6 do 6,1 mmol/L. Po kriterijumu Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) dijabetes je stanje kada su jutarnje vrednosti glikemije na prazan stomak a posle 10 sati gladovanja veće od 7,0 mmol/L.

Dijabetes je jedno od vodećih hroničnih oboljenja u svetu, pa i kod nas, koje pokazuje postepen porast incidence, pa se može govoriti i o pandemiji ove bolesti.

Koji su uzroci i faktori rizika?

Dijabetes nastaje udruženim dejstvom različitih faktora, na prvom mestu genetskih, faktora spoljašnje sredine i samog načina života. Gojaznost je jedan od glavnih faktora koji utiču na nastanak dijabetesa, a tome u prilog govori i podatak da je čak 60% dijabetičara gojazno.

Dijabetes može da se javi i kao komplikacija neke druge bolesti, kao što je alkoholizam, pankreatitis ili karcinom pankreasa, različiti endokrini poremećaji, virusna oboljenja i drugo, i tada se govori o sekundarnom dijabetesu. Neke grupe lekova mogu da utiču na razvoj dijabetesa i tada govorimo o jatrogenom dijabetesu. To mogu biti lekovi za reumatske bolesti, hronične plućne bolesti, povišeni krvni pritisak, bubrežne i kožne bolesti i različite alergije. Takođe i oralni kontraceptivi utiču na nivo šećera u krvi.

Različiti su i patogenetski mehanizmi koji su uključeni u razvoj dijabetesa, od autoimunskog oštećenja beta ćelija pankreasa, što za posledicu ima nedostatak insulina, do raznih abnormalnosti na nivou perifernih tkiva, što za posledicu ima nastanak insulinske rezistencije.

Koji su stadijumi bolesti?

  • PREDIJABETES ILI POTENCIJALNI DIJABETES – postoji blag poremećaj metabolizma ugljenih hidrata i u ovom stadijumu vrednosti glikemije su normalne.
  • LATENTNI ILI STRESNI DIJABETES – kada povišene vrednosti glukoze mogu da se izmere samo pod uticajem stresa.
  • HEMIJSKI ILI ASIMPTOMATSKI DIJABETES – normalne ili blago povišene vrednosti glikemije na prazan stomak, a nakon uzimanja hrane dolazi do pojave izrazite hiperglikemije.
  • MANIFESTNI DIJABETES – završni stadijum gde se vrednosti šećera u krvi mogu normalizovati samo primenom medikamentozne terapije (insulin ili oralni lekovi).

Klasifikacija dijabetesa

KLASIFIKACIJA DIJABETESA

Nekada se dijabetes delio u zavisnosti od toga da li zahteva primenu insulina na insulin-zavisni i insulin-nezavisni dijabetes, dok se nova klasifikacija bazira na etiopatogenezi bolesti, pa tako dijabetes se deli u dve grupe, dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2.

DIJABETES TIP 1, ili kako se ranije nazivao insulin-zavisni dijabetes, se javlja kod mlađih osoba, najčešće ispod tridesete godine života, obično u pubertetskom dobu. Javlja se zbog oštećenja beta ćelija pod dejstvom autoimunog procesa, što za posledicu ima nedostatak insulina u cirkulaciji i pojavu hiperglikemije. Zbog toga je neophodna doživotna supstitucija insulina kako bi ovi pacijenti preživeli.

DIJABETES TIP 2, ili insulin-nezavisni dijabetes, nastaje zbog različitih poremećaja na nivou perifernih tkiva. Javlja se uglavnom kod osoba starijih od 40 godina, a veliki broj obolelih je gojazan. Ovim pacijentima nije neophodan insulin, ali vremenom dolazi do smanjenog lučenja insulina pa je on potreban kako bi se regulisala glikemija.

Koji su simptomi dijabetesa?

Osnovni simptomi dijabetesa jesu izražena žeđ, učestalo mokrenje, mučnina, brzo zamaranje i malaksalost, zamagljenje vida, gubitak telesne težine iako postoji pojačan apetit i povećan unos hrane. Od ostalih simptoma mogu da se jave povećana potreba za slatkišima, pojava promena na koži u vidu perutanja, svraba ili čireva. Bolest često dugo protiče asimptomatski i slučajno se otkriva na sistematskim pregledima.

Koje su komplikacije dijabetesa?

Tokom trajanja bolesti, hronično visoke vrednosti šećera u krvi dovode do pojave oštećenja i disfunkcije različitih organa, a posebno dovodi do oštećenja oka, bubrega nerava i krvnih sudova. Dijabetes je značajan zbog toga što je najčešće uzrok slepila, a 20-25% bolesnika u zadnjem stadijumu bubrežne insuficijencije su dijabetičari. Osobe sa dijabetesom imaju 15-20 puta veći rizik od amputacije na stopalima nego nedijabetičari. Aterosklerotične bolesti, pre svega koronarna bolest, su u oko 70% dijabetičara bile uzrok smrti. Po nekim procenama životni vek dijabetičara je kraći za 8-10 godina od nedijabetičara. Trudnice koje imaju dijabetes imaju veći rizik za nepovoljni ishod po plod. Sve ovo ukazuje da je dijabetes veoma ozbiljan i kompleksan zdravstveni problem.

Kako postaviti dijagnozu dijabetesa?

Preporučuje se da se dijagnostika dijabetesa najpre započne sa određivanjem jutarnje glikemije našte (na prazan stomak). Ukoliko je vrednost glikemije preko 6,0 mmol/L , savetuje se da se merenje ponovi još jednom ali ne istog, nego narednih dana. Ukoliko je ponovljena vrednost takođe povišena, savetuje se da se uradi oralni glukoza tolerans test ili OGTT. Test se izvodi tako što se najpre odredi glikemija našte, zatim pacijent popije 75 grama rastvorene glukoze u čaši vode, a potom se meri vrednost glikemije nakon 120 minuta. Kod zdravih osoba vrednosti glikemije će pasti na normalne vrednosti, dok kod dijabetičara pak rastu.

Kako se leči dijabetes?

Terapija dijabetesa je složeni skup postupaka koji obuhvata nemedikamentni i medikamentni tretman. Ovi postupci zahtevaju direktno učešće pacijenta i adekvatne mere edukacije u tom smislu, prvenstveno u pogledu samokontrole glikemije i promene načina života. Nemedikamentna terapija obuhvata terapiju ishranom koja treba da obezbedi adekvatan i ravnomeran unos energetskih materija, kao i korigovanje gojaznosti, uz regulaciju nivoa holesterola i triglicerida, i terapiju fizičkom aktivnošću koja treba da obezbedi adekvatno i ravnomerno korišćenje energetskih materija. Medikamentna terapija obuhvata primenu oralnih antidijabetika i primenu insulina.

Kako možemo da preveniramo razvoj dijabetesa?

Dijabetes je hronično oboljenje sa brojnim komplikacijama, koje uprkos razvoju medicine i novih dostignuća ipak ima tendenciju rasta broja obolelih, pa je stoga neophodno stalno ukazivati na potrebu redovnih kontrola glikemije u krvi, kao i redovna savetovanja i preglede kod endokrinologa, nutricioniste, kardiologa, oftalmologa, neurologa i drugo. Savetuje se izbegavanje stresa, redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana, a sve u cilju sprečavanja razvoja komplikacija osnovne bolesti.

Pročitaj još saveta