Prelom kuka se dešava kada se gornji deo butne kosti (femur) slomi. Povreda obično nastaje usled pada ili saobraćajne nesreće. Prelomi kuka su češći kod starijih ljudi, jer kosti slabe i postaju krhke sa godinama.
Većina preloma kuka izaziva jak bol i zahteva hitnu operaciju. Nekim ljudima je potrebna potpuna zamena kuka nakon preloma kuka. Fizikalna terapija može poboljšati izglede za ljude sa prelomima kuka.
Faktori rizika za prelom kuka uključuju:
- Starost: Prelomi kuka su češći kod ljudi starijih od 65 godina. Sa godinama, kosti se raspadaju, slabe i postaju krhke. Stariji ljudi češće imaju problema sa kretanjem i ravnotežom, što može dovesti do pada.
- Pol: Skoro 75% preloma kuka dešava se starijim ženama. Žene gube koštanu masu nakon menopauze.
- Životni stil: Ljudi koji vode sedentarni način života (ne vežbaju mnogo) imaju veću verovatnoću da slome kuk. Konzumiranje previše alkohola takođe može oslabiti kosti i povećati rizik od preloma.
- Lekovi: Neki lekovi povećavaju rizik od pada. Lekovi koji izazivaju pospanost ili pad krvnog pritiska mogu dovesti do gubitka ravnoteže. Razgovarajte sa svojim lekarom o bezbednom uzimanju ovih lekova.
- Osteoporoza: Ova bolest uzrokuje da kosti postanu slabe i porozne, povećavajući rizik od preloma.
- Sveukupno zdravlje: Ljudi koji ne dobijaju dovoljno vitamina D, kalcijuma i drugih hranljivih materija imaju veći rizik od preloma. Neka zdravstvena stanja, kao što su demencija i Parkinsonova bolest, povećavaju rizik od pada.
Koji deo kuka se može slomiti?
Zglob kuka sa loptom i čašicom obuhvata gornji deo butne kosti (femur) i zakrivljenu čašicu kuka. Okrugli vrh butne kosti („lopta“ ili glava butne kosti) uklapa se u čašicu kuka i formira zglob. Mišići, tetive, ligamenti i meka tkiva podržavaju zglob.
Prelomi kuka mogu se javiti u nekoliko oblasti gornjeg dela butne kosti. Najčešći tipovi preloma kuka su:
- Prelom vrata butne kosti: Vrat je deo kosti neposredno ispod glave butne kosti (loptice).
- Intertrohanterna fraktura: Intertrohanterna oblast je deo butne kosti koji leži između vrata butne kosti i dugog, ravnog dela butne kosti.
Koji su simptomi preloma kuka?
Simptomi preloma kuka obično se javljaju iznenada, ali mogu se pojaviti postepeno i pogoršati se vremenom. Znaci preloma kuka uključuju:
- Bol: Obično je bol u kuku jak i oštar. Većina ljudi oseća bol u predelu butine, spoljašnjeg kuka, karlice i prepona. Bol se može širiti niz zadnjicu do noge (išijas). Takođe možete osetiti bol u kolenu.
- Ograničena pokretljivost: Većina ljudi sa frakturom kuka ne može da stoji ili hoda. Ponekad je moguće hodati, ali je izuzetno bolno osloniti se na nogu.
- Fizičke promene: Možete imati modricu na kuku. Jedna od nogu može izgledati kraća od druge. Kuk može izgledati kao da je van položaja, uvrnut ili rotiran.
Šta uzrokuje prelom kuka?
Većina preloma kuka je rezultat nesreće, kao što je pad ili saobraćajna nesreća. Sportisti, posebno trkači na duge staze, mogu slomiti kuk pri ponovljenoj upotrebi (fraktura stresa).
Kod starijih ljudi, prelomi kuka mogu nastati usled manjeg pada ili iznenadnog uvrtanja ili okretanja. Ljudi sa osteoporozom mogu slomiti kuk obavljajući svakodnevne aktivnosti kao što su hodanje ili ustajanje iz stolice.
Kako se dijagnostikuje prelom kuka?
Zdravstveni radnik će pregledati područje i pitati za sve nedavne nezgode ili padove. Da bi proverio oštećenje nerva (neuropatija), lekar može dodirnuti stopalo ili nogu i pitati da li osećate bilo kakvu senzaciju.
Da biste dijagnostikovali prelom i proverili da li postoje oštećenja na mekim tkivima, lekar naručuje studije snimanja. To može uključivati:
- Rendgen, koji koristi zračenje za proizvodnju slika kostiju.
- Magnetnu rezonancu (MR), test snimanja koji koristi magnet velike snage za kreiranje slika kostiju i mekih tkiva.
- Kompjuterizovanu tomografiju (CT skeniranje), test koji koristi računar i nekoliko rendgenskih snimaka kako bi omogućio detaljne slike oštećenog područja.
Da li se prelomi kuka mogu lečiti?
Lečenje preloma kuka zavisi od uzrasta, ukupnog zdravlja i vrste povrede. Većina preloma kuka zahteva operaciju u roku od dan ili dva nakon povrede.
Lekar će preporučiti najprikladniji tretman za vas, koji može uključivati:
- Hirurgiju: Većina preloma kuka zahteva hiruršku popravku. Postoji nekoliko tehnika operacije kuka. Lekar može koristiti metalne šrafove, eksere ili ploče da učvrsti kosti i zadrži ih na mestu.
- Zamena kuka: U zavisnosti od vrste povrede, možda će vam trebati delimična ili potpuna zamena kuka. Nakon operacije zamene kuka, lekar može preporučiti da se oporavite u ustanovi za rehabilitaciju.
- Fizikalna terapija: Fizioterapeut će kreirati program koji će vam pomoći da povratite kretanje, fleksibilnost i snagu. Ako ste imali zamenu kuka, posebne vežbe nakon operacije zamene kuka mogu značajno poboljšati vaš opseg pokreta.
- Lekovi: Lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta i na recept mogu pomoći da upravljate bolom i smanjite upalu. Ako ste imali operaciju zbog preloma kuka, možda ćete dobiti antibiotike da biste smanjili rizik od infekcije.
