Šta je neurologija?

Podeli tekst


Neurologija, kao medicinska disciplina, posvećena je proučavanju i tretmanu oboljenja i disfunkcija nervnog sistema. Unutar ovog sistema obuhvaćeni su mozak, kičmena moždina, periferne živce i mišićni aparat. Stručnjaci u ovoj oblasti, poznati kao neurolozi, bave se dijagnostikom i lečenjem raznolikih neuroloških stanja, među kojima se nalaze moždani udar, epilepsija, migrene, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, neuropatije i mnogi drugi poremećaji.

Različite dijagnostičke metode koriste se od strane neurologa, uključujući neurološki pregled, magnetnu rezonancu (MRI) i kompjuterizovanu tomografiju (CT skener), elektroencefalografiju (EEG), kao i druge testove, kako bi postavili dijagnozu i shvatili uzrok simptoma pacijenata. Sveobuhvatno lečenje neuroloških problema može obuhvatiti upotrebu lekova, fizikalnu terapiju, hirurške intervencije ili druge terapeutske pristupe, u zavisnosti od vrste i ozbiljnosti oboljenja.

Neurolozi često sarađuju s drugim stručnjacima, kao što su logopedi, fizioterapeuti, neurohirurzi i drugi, kako bi pružili kompletnu negu pacijentima s neurološkim izazovima. Važnu ulogu u ovoj oblasti imaju i neurološka istraživanja koja doprinose boljem razumevanju funkcija nervnog sistema, razvoju inovativnih terapija i unapređenju tretmana za različite neurološke bolesti.

Kako izgleda pregled kod neurologa

Pregled kod neurologa može se razlikovati u zavisnosti od razloga zbog kojih pacijent dolazi, ali obuhvata seriju koraka radi prikupljanja podataka o aktivnostima nervnog sistema:

  • Anamneza: Tokom ove faze, lekar će komunicirati s pacijentom o simptomima, prethodnim bolestima, porodičnom zdravstvenom stanju i ostalim relevantnim podacima. Postavljaće pitanja koja se odnose na pojave poput vrtoglavice, govornih teškoća, problema s ravnotežom, glavobolje, gubitka svesti, poremećaja vida ili sluha, mišićne slabosti i slično.
  • Opšti pregled: Lekar će pažljivo analizirati opšte zdravstveno stanje pacijenta, što obuhvata osnovne parametre kao što su puls, krvni pritisak, visina i težina.
  • Pregled moždanih nerava: Lekar će ispitati funkcije moždanih nerava, uključujući vid, miris, sluh, ukus i pokrete lica.
  • Pregled koordinacije i motoričkih funkcija:  Od pacijenta će se zatržiti da uradi određene pokrete kako bi se ocenila snaga mišića i koordinacija.
  • Senzorni pregled: Lekar će proveriti osetljivost na dodir, temperature, bol, i druge senzacije.
  • Provera refleksa: Lekar će proveravati reflekse, obično koristeći mali čekić koji udara po određenim delovima tela kako bi procenio funkciju kičmene moždine.
  • Procena hodanja: Od pacijenta će se tražiti da proseta kako bi se ocenila njegova koordinacija pokreta i ravnoteža.

Zavisnosto od simptoma i rezultata pregleda, lekar može zatražiti dodatne dijagnostičke procedure, uključujući magnetnu rezonancu (MRI) i kompjuterizovanu tomografiju (CT skener), elektroencefalografiju (EEG) ili druga specifična ispitivanja koja mogu pomoći u postavljanju dijagnoze. Bitno je naglasiti da će karakteristike pregleda biti prilagođene individualnim zahtevima pacijenata i simptomima koje iznose tokom razgovora s lekarom.

Dijagnostikovanje neorološkog poremećaja

Nakon razgovora, gde će se utvrditi premene u sluhu, vidu, koordinaciji, refleksima i motoričkoj funkciji, lekar će zatražiti od pacijenata da uradi dodatne dijagnostičke procedura kao što su snimanje magnetnom rezonancom (MRI) i kompjutorskom tomografijom (CT).

Korišćenje savremene medicinske tehnologije, poput CT skenera i magnetne rezonance (MRI), igra ključnu ulogu u dijagnostikovanju neuroloških poremećaja. Ove napredne dijagnostičke metode omogućavaju lekarima detaljan uvid u strukturu i funkciju nervnog sistema, pomažući im da postave precizne dijagnoze i pruže odgovarajući tretman pacijentima.

CT skener (kompjuterizovana tomografija) koristi rendgenske zrake i računarsku obradu podataka kako bi stvorio detaljne slike unutrašnjosti tela. U kontekstu neurološke dijagnostike, CT skeniranje se često primenjuje za identifikaciju strukturnih promena u mozgu, kao što su tumori, krvarenje, infarkti ili oštećenja kostiju lobanje. Brza i efikasna, ova tehnika omogućava lekarima da dobiju hitne informacije o eventualnim hitnim stanjima.

S druge strane, magnetna rezonanca (MRI) koristi snažna magnetna polja i radio talase za stvaranje vrlo detaljnih slika unutrašnjih organa i tkiva. Kada je reč o neurološkoj dijagnostici, MRI pruža posebno visokokvalitetne slike mozga i kičmene moždine. Ova tehnologija je posebno korisna za identifikaciju mekih tkiva, poput nervnih struktura, i omogućava lekarima da vizualizuju eventualne promene, kao što su lezije, upale ili degenerativne bolesti.

Obe ove tehnike omogućavaju neinvazivan, brz i precizan uvid u strukturu i funkcionisanje nervnog sistema. Kombinacija informacija dobijenih putem CT skenera i MRI-a omogućava kompletnu sliku o neurološkom stanju pacijenta, pomažući lekarima da postave tačnu dijagnozu i odaberu odgovarajući terapeutski pristup. 

Simptomi neuroloških poremećaja

Neurološke disfunkcije mogu izazvati raznolike simptome, u zavisnosti od specifične vrste poremećaja i obuhvaćenog segmenta nervnog sistema. Navodimo nekoliko opštih indikacija koje se mogu pojaviti kod neuroloških poremećaja:

  • Glavobolja: Različiti neurološki poremećaji mogu prouzrokovati nelagodnost ili bol u glavi, poput migrene, tenzijske glavobolje ili klaster-glavobolje.
  • Vrtoglavica: Gubitak ravnoteže ili osećaj nesigurnosti (vrtoglavica) može biti povezana s određenim neurološkim stanjima.
  • Promene vida: Teškoće s vidom, obuhvatajući zamagljen vid, gubitak vida ili dvostruki vid, mogu biti pokazatelji neuroloških problema.
  • Problemi s pamćenjem i koncentracijom: Poteškoće sa pamćenjem i fokusiranjem, odnosno smanjena koncentracija i ostale promene u kognitivnim funkcijama mogu biti povezane s određenim neurološkim poremećajima.
  • Poremećaji spavanja: Neurološke disfunkcije često mogu uticati na kvalitet sna, prouzrokujući nesanicu, poremećaje spavanja ili izazivajući prekomernu pospanost.
  • Problemi sa koordinacijom i pokretljivošću: Neurološki poremećaji mogu narušiti sposobnost upravljanja pokretima, gubitak koordinacije.
  • Oduzetost: Stanja poput moždanog udara mogu izazvati delimičnu ili potpunu nepokretnost određenih delova tela.
  • Promene raspoloženja: Neurološki poremećaji često mogu uticati na fluktuacije emotivnog stanja (mentalno zdravlje, oscilacije u raspoloženju, anksioznost ili depresiju).
  • Problemi s osećajima:  Gubitak osećaja, trnci, bol ili drugi senzorni poremećaji mogu biti povezani s određenim neurološkim stanjima.
  • Napadi epilepsije: Epileptički napadi su karakteristični za neurološki poremećaj poznat kao epilepsija, koji može prouzrokovati napade.

Kako se leče neurološke bolesti

Tretman neuroloških oboljenja varira u zavisnosti od vrste bolesti, njenog uzroka i ozbiljnosti simptoma. Neurološki poremećaji obuhvataju raznovrsne disfunkcije nervnog sistema, obuhvatajući mozak, kičmenu moždinu, periferne nerve i mišiće. Nekoliko opštih pristupa lečenju neuroloških bolesti:

  • Lekovi: Lekovi često predstavljaju osnovnu komponentu terapije za mnoge neurološke bolesti. 
  • Fizikalna terapija:  Fizioterapeuti igraju ključnu ulogu u pomoći pacijentima da unaprede motoričke funkcije, očuvaju ravnotežu i smanje bol. Ova vrsta terapije posebno je značajna kod neuroloških oboljenja koja utiču na pokretljivost.
  • Hirurški zahvati: U određenim situacijama, hirurški zahvati mogu biti neophodni, kao što je slučaj s tumorima na mozgu, hidrocefalusom.
  • Psihoterapija i savetovanje: Neurološki poremećaji često imaju emocionalne i mentalne aspekte. Psihoterapija i savetovanje predstavljaju korisne alatke koje mogu pomoći pacijentima u suočavanju sa stresom, anksioznošću i depresijom.
  • Rehabilitacija: Programi rehabilitacije namenjeni su obnovi funkcionalnosti i poboljšanju kvaliteta života pacijenata. Ovi programi uključuju fizikalnu terapiju, radnu terapiju, logopedsku terapiju i druge oblike rehabilitacije.
  • Alternativne metode lečenja: U određenim situacijama, pacijenti se opredeljuju za alternativne pristupe, kao što su masaža, akupunktura, ili fitoterapija. Bitno je istaći da je preporučljivo posavetovati se sa stručnjakom pre nego što se opredelite za ove vrste terapija.
  • Kontrola simptoma: Tretman neuroloških bolesti usmerava se ka kontroli simptoma i očuvanju optimalnog nivoa funkcionalnosti.

Svaki pojedinac je jedinstven, stoga je pristup terapiji personalizovan i prilagođava se specifičnim potrebama svakog pacijenta. Neurolozi, u saradnji s ostalim zdravstvenim stručnjacima, sarađuju kako bi pružili najefikasniji tretman pacijentima koji se suočavaju s neurološkim oboljenjima.

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.

Pročitaj još saveta

Pregledi

Šta je apsces pluća?

Apsces pluća je vrsta tečne nekroze plućnog tkiva i formiranja šupljina (više od 2 cm) koje sadrže nekrotične ostatke ili tečnost uzrokovane mikrobnom infekcijom. Ova

Pročitaj više »