Šta je nefrolitijaza?

Podeli tekst

Nefrolitijaza, poznata i kao bubrežni kamenac, stanje je u kojem se tvrde naslage minerala i soli stvaraju unutar bubrega. Ovi kamenčići mogu uzrokovati intenzivnu bol, mučninu i poteškoće s mokrenjem, naročito kada prolaze kroz urinarni trakt. Glavni uzroci uključuju nedovoljno unosa tekućine, prehranu bogatu proteinima i solju, te genetsku predispoziciju.

Koji su simptomi nefrolitijaze?

Simptomi nefrolitijaze uključuju:

  • Intenzivnu bol: Oštra bol u donjem delu leđa ili boku, koja se može širiti prema donjem abdomenu i preponama.
  • Krv u mokraći: Mokraća može biti ružičasta, crvena ili smeđa zbog prisutnosti krvi.
  • Bolno mokrenje: Peckanje ili bol tokom mokrenja.
  • Česta potreba za mokrenjem: Povećana učestalost mokrenja, naročito u malim količinama, lažna mokrenja.
  • Mučnina i povraćanje: Zbog intenzivne boli.
  • Mutna ili loše mirisna mokraća: Promene u izgledu i mirisu mokraće.
  • Groznica i drhtavica: Ako postoji infekcija u mokraćnom traktu.

Koji su tipovi/vrste nefrolitijaze?

Postoji nekoliko vrsta bubrežnih kamenaca, a oni se klasifikuju prema njihovom sastavu:

  • Kalcijum oksalatni kamenci: Najčešći tip bubrežnih kamenaca, formiraju se kada se kalcijum kombinira s oksalatom u mokraći. Faktori rizika uključuju visok unos oksalata (pronađenog u određenom voću, povrću, orašastim plodovima i čokoladi) i nedovoljno unosa tekućine (vode).
  • Kalcijum fosfatni kamenci: Ovi kamenci se formiraju u alkalnoj mokraći i često su povezani s metaboličkim stanjima kao što je renalna tubularna acidoza.
  • Uratni (mokraćna kiselina) kamenci: Nastaju kada je mokraća previše kisela. Ovaj tip je češći kod osoba s gihtom ili onih koji konzumiraju dijetu bogatu proteinima.
  • Struvitni kamenci: Formiraju se kao odgovor na infekciju urinarnog trakta. Ovi kamenci brzo rastu i postaju prilično veliki.
  • Cistinski kamenci: Retki su i javljaju se kod osoba s genetskim poremećajem koji uzrokuje da bubrezi izlučuju previše aminokiseline cistin.

Svaki tip kamenca može zahtevati različit pristup u prevenciji i lečenju.

Uzroci nefrolitijaze

Uzroci nefrolitijaze mogu biti različiti i uključuju sledeće faktore:

  • Dehidracija: Nedovoljno unos tečnosti može povećati koncentraciju minerala i soli u urinu, što može dovesti do formiranja kamenaca.
  • Dijeta: Ishrana bogata proteinima, natrijumom (soli) i šećerima može povećati rizik od bubrežnih kamenaca. Takođe, unos prekomerne količine oksalata (koji se nalazi u hrani poput spanaća, orašastih plodova i čokolade) može doprineti formiranju oksalatnih kamenaca.
  • Genetska predispozicija: Porodična istorija bubrežnih kamenaca može povećati rizik od njihovog nastanka.
  • Medicinska stanja: Određena stanja kao što su hiperparatireoidizam, giht, dijabetes, i infekcije urinarnog trakta mogu povećati rizik od formiranja kamenaca.
  • Lekovi i suplementi: Upotreba određenih lekova (npr. diuretika) i suplementa (npr. vitamin D i kalcijum) može povećati rizik.
  • Prekomjerna telesna težina: Gojaznost je povezana sa promenama u metabolizmu koje mogu dovesti do formiranja kamenaca.
  • Poremećaji u metabolizmu: Stanja koja uzrokuju povećanu koncentraciju kalcijuma, oksalata ili mokraćne kiseline u urinu mogu povećati rizik od kamenaca.
  • Nizak nivo citrata u urinu: Citrati pomažu u prevenciji formiranja kamenaca vezujući kalcijum u urinu. Nizak nivo citrata može povećati rizik.

Svi ovi faktori mogu doprineti razvoju nefrolitijaze, ali se često radi o kombinaciji više faktora kod jedne osobe.

Dijagnostikovanje nefrolitijaze

Dijagnostikovanje nefrolitijaze uključuje nekoliko koraka i testova kako bi se potvrdilo prisustvo bubrežnih kamenaca i procenila njihova veličina, lokacija i eventualni uticaj na bubrege i urinarni trakt. Evo kako se obično pristupa dijagnostikovanju nefrolitijaze:

  1. Medicinska istorija i simptomi: Lekar će uzeti detaljnu medicinsku istoriju, uključujući porodičnu istoriju bubrežnih kamenaca, prehrambene navike i unos tečnosti.
  2. Fizički pregled: Lekar će izvršiti fizički pregled kako bi identifikovao moguće znake bubrežnih kamenaca ili drugih povezanih stanja.
  3. Analize urina: Analiza urina može otkriti prisustvo krvi, infekcije, kristala i drugih supstanci koje mogu ukazivati na bubrežne kamence.
  4. Krvne analize: Krvne analize mogu pomoći u proceni nivoa kalcijuma, fosfora, mokraćne kiseline i elektrolita. Abnormalnosti mogu ukazivati na metaboličke poremećaje koji povećavaju rizik od kamenaca.
  5. Snimanje:
  • Ultrazvuk: Ultrazvuk je često prvi korak u dijagnostikovanju jer je neinvazivan i može otkriti prisustvo kamenaca u bubrezima ili mokraćnim putevima.
  • CT skeniranje (kompjuterska tomografija): Spiralni ili niskodozni CT bez kontrasta je zlatni standard za dijagnostikovanje bubrežnih kamenaca jer pruža detaljne slike i može otkriti čak i male kamence.
  • Rendgen: Može otkriti neke vrste kamenaca, ali nije toliko pouzdan kao CT skener ili ultrazvuk.
  • Intravenozna pielografija (IVP): Ovaj test koristi kontrastno sredstvo ubrizgano u venu i niz rentgenskih snimaka kako bi se vizualizirali bubrezi, ureteri i bešika.
  1. Analiza kamenaca (ako su već izbačeni): Ako je kamenac izbačen prirodno ili uklonjen medicinskim postupkom, laboratorijska analiza može pomoći u identifikaciji njegovog sastava, što je korisno za prevenciju budućih kamenaca.

Ovi dijagnostički koraci pomažu lekarima da tačno identifikuju prisustvo bubrežnih kamenaca, njihovu vrstu i najbolji način za njihovo lečenje i prevenciju.

Lećenje nefrolitijaze

Lečenje nefrolitijaze zavisi od veličine, sastava i lokacije bubrežnog kamenca, kao i od simptoma koje pacijent ima. Lečenje može uključivati konzervativne metode, medicinsku terapiju ili hirurške intervencije. Evo pregleda različitih opcija lečenja:

  1. Konzervativno lečenje
  • Povećan unos tečnosti: Pijenje puno vode (2-3 litra dnevno) može pomoći u ispiranju kamenaca iz urinarnog trakta.
  • Bolova: Analgetici kao što su ibuprofen, naproksen ili acetaminofen mogu pomoći u ublažavanju bola.
  • Alfa-blokatori: Lekovi kao što su tamsulozin mogu pomoći u opuštanju mišića uretera, olakšavajući prolazak kamenaca.
  1. Medicinska terapija. Lekovi za specifične vrste kamenaca:
  • Kalcijumski kamenac: Tiazidni diuretici mogu smanjiti nivo kalcijuma u urinu.
  • Uratni kamenac: Allopurinol može smanjiti nivo mokraćne kiseline, dok kalijum citrat može alkalizovati urin.
  • Struvitni kamenac: Antibiotici mogu biti potrebni za lečenje infekcija koje uzrokuju ove kamence.
  • Cistininski kamenac: Lekovi kao što su tiopronin ili penicilamin mogu smanjiti nivo cistina u urinu.
  1. Hirurško lečenje
  • Ekstrakorporealna litotripsija udarnim talasima (ESWL): Ova neinvazivna metoda koristi udarne talase za razbijanje kamenaca u manje fragmente koji se mogu izbaciti kroz urin.
  • Ureteroskopija: Fleksibilni ili rigidni ureteroskop se ubacuje kroz uretru i bešiku do uretera ili bubrega kako bi se kamenac uklonio ili razbio pomoću lasera.
  • Perkutana nefrolitotomija (PCNL): Ova metoda uključuje malu inciziju na leđima kroz koju se umetne nefroskop za uklanjanje ili razbijanje velikih kamenaca u bubrezima.
  • Otvorena ili laparoskopska hirurgija: U retkim slučajevima, kada su kamenci veoma veliki ili komplikovani, može biti potrebna otvorena hirurgija.
  1. Prevencija
  • Dijetalne promene: Smanjenje unosa soli, proteina životinjskog porekla i hrane bogate oksalatima može pomoći u prevenciji ponovnog stvaranja kamenaca.
  • Povećan unos tečnosti: Održavanje odgovarajuće hidratacije je ključ za prevenciju.
  • Redovne kontrole: Pacijenti sa istorijom bubrežnih kamenaca treba redovno da se prate kod lekara kako bi se pratili potencijalni rizici i sproveli preventivni koraci.

Lečenje nefrolitijaze je često individualizovano, u zavisnosti od specifičnih potreba i okolnosti pacijenta.

Pročitaj još saveta

Zdravlje

Šta je tumor kože?

Tumor kože predstavlja nenormalno umnožavanje ćelija kože, koje može biti dobroćudno (benigno) ili zloćudno (maligno). Dok su benigni tumori uglavnom neškodljivi, maligni, poput melanoma, mogu

Pročitaj više »
Zdravlje

Šta je infrakt pluća?

Infarkt pluća predstavlja odumiranje jednog ili više delova plućnog tkiva usled nedostatka adekvatnog snabdevanja krvlju. Mrtvo tkivo naziva se infarct, a ovaj prekid ili smanjenje

Pročitaj više »