Šta je kifoza?

Podeli tekst

Kifoza je stanje kada se kičma u gornjem delu previše savije napred, zbog čega leđa izgledaju pogrbljeno. To može nastati zbog lošeg držanja, starenja, povreda ili nekih bolesti.

Koji su simptomi kifoze?

Simptomi kifoze mogu varirati u zavisnosti od ozbiljnosti zakrivljenosti i uzroka. Najčešći simptomi uključuju:

  • Vidljivo pogrbljeno držanje – leđa su zaobljena napred, posebno u gornjem delu kičme.
  • Bol u leđima – najčešće u torakalnom (gornjem) delu kičme, koji se može pojačavati pri dugotrajnom sedenju ili stajanju.
  • Ukočenost i smanjena pokretljivost – posebno u torakalnom delu kičme.
  • Umor – zbog povećanog napora mišića koji podržavaju kičmu.
  • Grč u mišićima – bolni mišićni spazmi u leđima.
  • Problemi sa disanjem – u težim slučajevima, zakrivljenost kičme može vršiti pritisak na pluća i smanjiti kapacitet disanja.
  • Smanjenje visine – može se javiti kod ozbiljnijih oblika kifoze.

U blažim slučajevima, simptomi mogu biti jedva primetni i često se povezuju sa lošim držanjem, dok teži oblici kifoze zahtevaju medicinsku pažnju i lečenje.

Koji tipovi kifoze postoje?

Tipovi kifoze su:

  • Posturalna kifoza. Nastaje zbog lošeg držanja, najčešće kod adolescenata i obično je reverzibilna.
  • Scheuermannova kifoza. Strukturni oblik kifoze kod mladih, gde pršljenovi dobijaju klinasti oblik.
  • Kongenitalna kifoza. Urođena deformacija kičme uzrokovana nepravilnim razvojem pršljenova.
  • Degenerativna kifoza. Pojavljuje se kod starijih zbog degenerativnih promena, osteoporoze ili artritisa.
  • Traumatska kifoza. Posledica povreda kičme, kao što su prelomi ili oštećenja ligamenata.
  • Nutritivna kifoza. Uzrokovana nedostatkom vitamina D ili drugih nutritivnih faktora, što dovodi do deformacija kostiju.

Uzroci kifoze

Uzroci kifoze mogu biti različiti i zavise od tipa kifoze, a najčešće uključuju probleme s držanjem, strukturne promene kičme, povrede, degenerativne bolesti ili genetske i nutritivne faktore. Evo glavnih uzroka:

  • Loše držanje (posturalna kifoza): Dugotrajno nepravilno sedenje, stajanje ili nošenje tereta.
  • Strukturne promene (Scheuermannova kifoza): Klinasti oblik pršljenova nastao tokom rasta i razvoja.
  • Urođene anomalije (kongenitalna kifoza): Nepravilno formiranje pršljenova tokom fetalnog razvoja.
  • Degenerativne promene: Osteoporoza, degeneracija diskova, artritis ili starenje.
  • Povrede (traumatska kifoza): Prelomi pršljenova, povrede ligamenata ili drugi traumatski događaji.
  • Nedostatak vitamina (nutritivna kifoza): Rahitis usled nedostatka vitamina D ili drugih nutritivnih poremećaja.
  • Infekcije i bolesti: Tuberkuloza, tumori kičme ili druge bolesti koje oštećuju strukturu kičme.
  • Neuromišićni poremećaji: Cerebralna paraliza, mišićna distrofija ili drugi poremećaji koji slabe mišiće i utiču na držanje.

Kako se dijagnostikuje kifoza?

Kifoza se dijagnostikuje kombinacijom kliničkog pregleda, medicinske istorije i dijagnostičkih testova. Postupak obično uključuje sledeće korake:

  1. Medicinska istorija: Lekar postavlja pitanja o simptomima, trajanju problema, bolovima, eventualnim povredama ili porodičnoj istoriji kifoze.
  2. Fizički pregled: Proverava se držanje tela, fleksibilnost kičme i eventualne deformacije. Lekar može tražiti da se pacijent nagne napred kako bi bolje procenio zakrivljenost kičme.
  3. Radiološke snimke:
  • RTG (rendgen): Koristi se za merenje ugla zakrivljenosti i utvrđivanje tipa kifoze.
  • MR (magnetna rezonanca): Daje detaljan prikaz mekih tkiva, diskova i nerava, ako se sumnja na povrede ili kompresiju.
  • CT skener (kompjuterska tomografija): Daje precizniji pregled struktura kičme u slojevima, ako je potrebno.
  1. Neurološki pregled: Proverava se snaga mišića, refleksi i osećaj u ekstremitetima kako bi se utvrdilo da li postoji pritisak na nerve.
  2. Laboratorijske analize: Ako se sumnja na infekcije (npr. tuberkulozu) ili metaboličke uzroke (npr. nedostatak vitamina D).
  3. Pulmološki testovi: U težim slučajevima kifoze može se procenjivati funkcija pluća zbog mogućeg smanjenog kapaciteta disanja.

Ova kombinacija metoda omogućava preciznu dijagnozu i izbor odgovarajućeg tretmana.

Kako se leči kifoza?

Lečenje kifoze zavisi od njenog tipa, uzroka, ozbiljnosti zakrivljenosti i simptoma. Može uključivati konzervativne metode ili hirurške zahvate. Evo glavnih pristupa:

  1. Konzervativno lečenje:
  • Fizikalna terapija: Vežbe za jačanje mišića leđa i korekciju držanja, kao i poboljšanje fleksibilnosti i stabilnosti kičme.
  • Ortopedski steznici: Koriste se kod adolescenata sa Scheuermannovom kifozom za stabilizaciju i sprečavanje pogoršanja zakrivljenosti tokom rasta.
  • Lekovi: Analgetici (za bol), lekovi protiv upale ili suplementi kalcijuma i vitamina D kod osteoporoze ili rahitisa.
  • Promena životnog stila: Korekcija držanja, ergonomsko prilagođavanje radnog prostora i izbegavanje aktivnosti koje pogoršavaju stanje.
  1. Hirurško lečenje:
  • Indikacije za operaciju: Teška zakrivljenost (ugao veći od 75 stepeni), ozbiljni bolovi, problemi s disanjem ili kompresija nerava.
  • Vrste operacija: 

Spinalna fuzija: Spajanje pršljenova kako bi se ispravila zakrivljenost.

Dekompresija: Uklanjanje pritiska na nerve, ako postoji neurološka simptomatologija.

Ostale korektivne tehnike: Zavise od uzroka i specifičnog stanja pacijenta.

  1. Specifične terapije za uzroke:
  • Kod infekcija: Antibiotici ili antifungalni lekovi.
  • Kod metaboličkih poremećaja: Suplementacija vitamina i minerala.
  • Kod povreda: Imobilizacija, rehabilitacija i eventualno hirurgija.

Pristup lečenju uvek se prilagođava potrebama pacijenta, a redovne kontrole su ključne za praćenje napretka i prevenciju komplikacija.

Komplikacije od kifoze

Kifoza može izazvati različite komplikacije, posebno ako je zakrivljenost ozbiljna ili se ne leči na vreme. Neke od mogućih komplikacija uključuju:

  • Hronični bol u leđima: Povećana zakrivljenost može izazvati dugotrajne bolove zbog naprezanja mišića i ligamenata.
  • Smanjena pokretljivost: Ukočenost kičme može ograničiti fleksibilnost i otežati svakodnevne aktivnosti.
  • Problemi sa disanjem: Kod teške kifoze, zakrivljenost može vršiti pritisak na pluća, smanjujući njihov kapacitet i otežavajući disanje.
  • Kardiovaskularni problemi: U retkim slučajevima, ozbiljna zakrivljenost može uticati na rad srca zbog pritiska na grudni koš.
  • Neurološke komplikacije: Kompresija kičmene moždine ili nerava može izazvati bol, utrnulost, slabost ili gubitak funkcije u ekstremitetima.
  • Deformacija tela: Vidljivo pogrbljeno držanje može uticati na izgled i samopouzdanje pacijenta, što može izazvati psihološke probleme poput anksioznosti ili depresije.
  • Smanjena visina: Ozbiljna zakrivljenost može dovesti do gubitka telesne visine.
  • Povećan rizik od povreda: Nestabilnost kičme može povećati rizik od preloma, posebno kod osoba sa osteoporozom.

Pravovremena dijagnoza i lečenje su ključni za smanjenje rizika od ovih komplikacija.

Pročitaj još saveta

Zdravlje

Šta je prelom kuka?

Prelom kuka se dešava kada se gornji deo butne kosti (femur) slomi. Povreda obično nastaje usled pada ili saobraćajne nesreće. Prelomi kuka su češći kod

Pročitaj više »