Kifoza je stanje kada se kičma u gornjem delu previše savije napred, zbog čega leđa izgledaju pogrbljeno. To može nastati zbog lošeg držanja, starenja, povreda ili nekih bolesti.
Koji su simptomi kifoze?
Simptomi kifoze mogu varirati u zavisnosti od ozbiljnosti zakrivljenosti i uzroka. Najčešći simptomi uključuju:
- Vidljivo pogrbljeno držanje – leđa su zaobljena napred, posebno u gornjem delu kičme.
- Bol u leđima – najčešće u torakalnom (gornjem) delu kičme, koji se može pojačavati pri dugotrajnom sedenju ili stajanju.
- Ukočenost i smanjena pokretljivost – posebno u torakalnom delu kičme.
- Umor – zbog povećanog napora mišića koji podržavaju kičmu.
- Grč u mišićima – bolni mišićni spazmi u leđima.
- Problemi sa disanjem – u težim slučajevima, zakrivljenost kičme može vršiti pritisak na pluća i smanjiti kapacitet disanja.
- Smanjenje visine – može se javiti kod ozbiljnijih oblika kifoze.
U blažim slučajevima, simptomi mogu biti jedva primetni i često se povezuju sa lošim držanjem, dok teži oblici kifoze zahtevaju medicinsku pažnju i lečenje.
Koji tipovi kifoze postoje?
Tipovi kifoze su:
- Posturalna kifoza. Nastaje zbog lošeg držanja, najčešće kod adolescenata i obično je reverzibilna.
- Scheuermannova kifoza. Strukturni oblik kifoze kod mladih, gde pršljenovi dobijaju klinasti oblik.
- Kongenitalna kifoza. Urođena deformacija kičme uzrokovana nepravilnim razvojem pršljenova.
- Degenerativna kifoza. Pojavljuje se kod starijih zbog degenerativnih promena, osteoporoze ili artritisa.
- Traumatska kifoza. Posledica povreda kičme, kao što su prelomi ili oštećenja ligamenata.
- Nutritivna kifoza. Uzrokovana nedostatkom vitamina D ili drugih nutritivnih faktora, što dovodi do deformacija kostiju.
Uzroci kifoze
Uzroci kifoze mogu biti različiti i zavise od tipa kifoze, a najčešće uključuju probleme s držanjem, strukturne promene kičme, povrede, degenerativne bolesti ili genetske i nutritivne faktore. Evo glavnih uzroka:
- Loše držanje (posturalna kifoza): Dugotrajno nepravilno sedenje, stajanje ili nošenje tereta.
- Strukturne promene (Scheuermannova kifoza): Klinasti oblik pršljenova nastao tokom rasta i razvoja.
- Urođene anomalije (kongenitalna kifoza): Nepravilno formiranje pršljenova tokom fetalnog razvoja.
- Degenerativne promene: Osteoporoza, degeneracija diskova, artritis ili starenje.
- Povrede (traumatska kifoza): Prelomi pršljenova, povrede ligamenata ili drugi traumatski događaji.
- Nedostatak vitamina (nutritivna kifoza): Rahitis usled nedostatka vitamina D ili drugih nutritivnih poremećaja.
- Infekcije i bolesti: Tuberkuloza, tumori kičme ili druge bolesti koje oštećuju strukturu kičme.
- Neuromišićni poremećaji: Cerebralna paraliza, mišićna distrofija ili drugi poremećaji koji slabe mišiće i utiču na držanje.
Kako se dijagnostikuje kifoza?
Kifoza se dijagnostikuje kombinacijom kliničkog pregleda, medicinske istorije i dijagnostičkih testova. Postupak obično uključuje sledeće korake:
- Medicinska istorija: Lekar postavlja pitanja o simptomima, trajanju problema, bolovima, eventualnim povredama ili porodičnoj istoriji kifoze.
- Fizički pregled: Proverava se držanje tela, fleksibilnost kičme i eventualne deformacije. Lekar može tražiti da se pacijent nagne napred kako bi bolje procenio zakrivljenost kičme.
- Radiološke snimke:
- RTG (rendgen): Koristi se za merenje ugla zakrivljenosti i utvrđivanje tipa kifoze.
- MR (magnetna rezonanca): Daje detaljan prikaz mekih tkiva, diskova i nerava, ako se sumnja na povrede ili kompresiju.
- CT skener (kompjuterska tomografija): Daje precizniji pregled struktura kičme u slojevima, ako je potrebno.
- Neurološki pregled: Proverava se snaga mišića, refleksi i osećaj u ekstremitetima kako bi se utvrdilo da li postoji pritisak na nerve.
- Laboratorijske analize: Ako se sumnja na infekcije (npr. tuberkulozu) ili metaboličke uzroke (npr. nedostatak vitamina D).
- Pulmološki testovi: U težim slučajevima kifoze može se procenjivati funkcija pluća zbog mogućeg smanjenog kapaciteta disanja.
Ova kombinacija metoda omogućava preciznu dijagnozu i izbor odgovarajućeg tretmana.
Kako se leči kifoza?
Lečenje kifoze zavisi od njenog tipa, uzroka, ozbiljnosti zakrivljenosti i simptoma. Može uključivati konzervativne metode ili hirurške zahvate. Evo glavnih pristupa:
- Konzervativno lečenje:
- Fizikalna terapija: Vežbe za jačanje mišića leđa i korekciju držanja, kao i poboljšanje fleksibilnosti i stabilnosti kičme.
- Ortopedski steznici: Koriste se kod adolescenata sa Scheuermannovom kifozom za stabilizaciju i sprečavanje pogoršanja zakrivljenosti tokom rasta.
- Lekovi: Analgetici (za bol), lekovi protiv upale ili suplementi kalcijuma i vitamina D kod osteoporoze ili rahitisa.
- Promena životnog stila: Korekcija držanja, ergonomsko prilagođavanje radnog prostora i izbegavanje aktivnosti koje pogoršavaju stanje.
- Hirurško lečenje:
- Indikacije za operaciju: Teška zakrivljenost (ugao veći od 75 stepeni), ozbiljni bolovi, problemi s disanjem ili kompresija nerava.
- Vrste operacija:
Spinalna fuzija: Spajanje pršljenova kako bi se ispravila zakrivljenost.
Dekompresija: Uklanjanje pritiska na nerve, ako postoji neurološka simptomatologija.
Ostale korektivne tehnike: Zavise od uzroka i specifičnog stanja pacijenta.
- Specifične terapije za uzroke:
- Kod infekcija: Antibiotici ili antifungalni lekovi.
- Kod metaboličkih poremećaja: Suplementacija vitamina i minerala.
- Kod povreda: Imobilizacija, rehabilitacija i eventualno hirurgija.
Pristup lečenju uvek se prilagođava potrebama pacijenta, a redovne kontrole su ključne za praćenje napretka i prevenciju komplikacija.
Komplikacije od kifoze
Kifoza može izazvati različite komplikacije, posebno ako je zakrivljenost ozbiljna ili se ne leči na vreme. Neke od mogućih komplikacija uključuju:
- Hronični bol u leđima: Povećana zakrivljenost može izazvati dugotrajne bolove zbog naprezanja mišića i ligamenata.
- Smanjena pokretljivost: Ukočenost kičme može ograničiti fleksibilnost i otežati svakodnevne aktivnosti.
- Problemi sa disanjem: Kod teške kifoze, zakrivljenost može vršiti pritisak na pluća, smanjujući njihov kapacitet i otežavajući disanje.
- Kardiovaskularni problemi: U retkim slučajevima, ozbiljna zakrivljenost može uticati na rad srca zbog pritiska na grudni koš.
- Neurološke komplikacije: Kompresija kičmene moždine ili nerava može izazvati bol, utrnulost, slabost ili gubitak funkcije u ekstremitetima.
- Deformacija tela: Vidljivo pogrbljeno držanje može uticati na izgled i samopouzdanje pacijenta, što može izazvati psihološke probleme poput anksioznosti ili depresije.
- Smanjena visina: Ozbiljna zakrivljenost može dovesti do gubitka telesne visine.
- Povećan rizik od povreda: Nestabilnost kičme može povećati rizik od preloma, posebno kod osoba sa osteoporozom.
Pravovremena dijagnoza i lečenje su ključni za smanjenje rizika od ovih komplikacija.
