Glioblastom je agresivni tumor mozga koji se razvija iz glijalnih ćelija, koje podržavaju i štite nerve u centralnom nervnom sistemu. Ovo je najčešći i najsmrtonosniji tip primarnih tumora mozga kod odraslih. Glioblastom može brzo rasti i širi se u okolno tkivo, što otežava potpuno uklanjanje hirurškim putem.
Koji su simptomi glioblastoma (GBM)?
Simptomi glioblastoma (GBM) mogu varirati u zavisnosti od lokacije tumora i njegovih dimenzija, ali neki od najčešćih simptoma uključuju:
- Glavobolje – često se javljaju, posebno ujutro
- Promene u vidu – zamagljen vid, dvostruki vid ili gubitak vida.
- Poteškoće sa govorom – otežano razumevanje ili izražavanje.
- Problemi s ravnotežom ili koordinacijom – nesigurnost ili padovi.
- Konfuzija i promene u ličnosti – gubitak memorije, emocionalne promene ili promene u ponašanju.
- Mučnina i povraćanje – često uzrokovane povišenim intrakranijalnim pritiskom.
- Napadi – mogu se javiti, čak i kod osoba koje prethodno nisu imale epileptične napade.
Ako neko ima ove simptome, važno je potražiti medicinsku pomoć za dalju dijagnostiku i evaluaciju.
Šta uzrokuje glioblastom (GBM)?
Uzroci glioblastoma (GBM) nisu potpuno razjašnjeni, ali postoji nekoliko faktora koji se povezuju s njegovim razvojem:
- Genetske mutacije – određene genetske promene, poput mutacija u genima TP53, EGFR i PTEN, mogu doprineti razvoju tumora.
- Izloženost zračenju – prethodna radioterapija glave može povećati rizik od razvoja glioblastoma.
- Porodična istorija – nasljedne genetske sindrome, kao što su Li-Fraumeni sindrom ili neurofibromatoza, mogu povećati rizik.
- Starosna dob – glioblastom je češći kod starijih osoba, iako se može javiti i kod mladih.
- Ekološki faktori – neka istraživanja sugerišu da izloženost određenim hemikalijama ili pesticidima može biti povezana s rizikom, ali to zahteva dalja istraživanja.
Iako su ovi faktori identifikovani, tačan uzrok glioblastoma ostaje predmet istraživanja.
Koji su faktori rizika za glioblastom?
Faktori rizika za glioblastom (GBM) uključuju:
- Starosnu dob – najčešće se javlja kod odraslih između 45. i 70. godine.
- Pol – muškarci su nešto skloniji razvoju GBM-a od žena.
- Porodičnu istoriju – nasljedne bolesti poput Li-Fraumeni sindroma ili neurofibromatoze povećavaju rizik.
- Prethodnu izloženost zračenju – posebno zračenju glave, kao deo lečenja drugih tumora.
- Ekološke faktore – izloženost nekim hemikalijama ili pesticidima može povećati rizik, iako su potrebna dodatna istraživanja.
- Imuni status – osobe s oslabljenim imunološkim sistemom, poput onih sa HIV-om, imaju veći rizik.
Ovi faktori ne garantuju razvoj glioblastoma, ali mogu povećati verovatnoću pojave bolesti.
Kako se dijagnostikuje glioblastom (GBM)?
Dijagnostika glioblastoma (GBM) obično uključuje nekoliko koraka:
- Klinička procena – lekari prikupljaju anamnezu, pregledavaju simptome i vrše neurološke preglede.
- Imaginološke pretrage:
- CT skeniranje – Komjuterska tomografija može pokazati prisustvo tumora i njegovu lokaciju.
- MR – Magnetna rezonanca pruža detaljnije slike mozga i pomaže u proceni veličine i vrste tumora.
- Biopsija – uzimanje uzorka tkiva iz tumora za histopatološku analizu. Ovo može biti izvedeno tokom hirurške resekcije ili kao stereotaktička biopsija.
- Molekularne analize – proučavanje genetskih karakteristika tumora kako bi se odredile specifične mutacije koje mogu uticati na tretman.
- Dodatne pretrage – ponekad se koriste i druge dijagnostičke metode, poput PET skeniranja, za procenu metabolizma tumora.
Ove procedure pomažu lekarima da potvrde dijagnozu i razviju adekvatan plan lečenja.
Kako se leči glioblastom (GBM)?
Lečenje glioblastoma (GBM) obično uključuje kombinaciju različitih terapija, a pristup se može prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Glavne metode lečenja uključuju:
- Hirurška resekcija: Cilj je ukloniti što veći deo tumora, što može smanjiti simptome i poboljšati ishode lečenja.
- Radioterapija: Obično se sprovodi nakon operacije kako bi se uništile preostale tumorske ćelije. Standardno se koristi konformna radioterapija.
- Hemoterapija: Najčešće se koristi temozolomid, koji se često primenjuje nakon radioterapije kako bi se smanjila mogućnost povratka tumora.
- Ciljana terapija: Lekovi koji ciljaju specifične molekularne putanje u ćelijama tumora mogu se koristiti u nekim slučajevima.
- Imunoterapija: Ova metoda koristi imunološki sistem pacijenta za borbu protiv tumora i može uključivati različite pristupe, kao što su vakcine ili monoklonska antitela.
- Klinčke studije: Učešće u istraživanjima novih tretmana može biti opcija za pacijente, što može otvoriti mogućnosti za inovativne pristupe lečenju.
Sve ove metode mogu biti deo multidisciplinarnog pristupa, a lekar će zajedno s pacijentom odlučiti o najboljem planu lečenja.
Kako možete sprečiti glioblastom?
Nažalost, ne postoje sigurni načini za prevenciju glioblastoma (GBM) jer su uzroci bolesti često nepoznati. Međutim, postoje neki opšti koraci koji mogu pomoći u smanjenju rizika:
- Izbegavanje izloženosti zračenju: Smanjite izloženost zračenju, posebno u području glave, osim kada je to neophodno za medicinske svrhe.
- Zdrav način života: Održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje i prestanak pušenja mogu doprineti opštem zdravlju i potencijalno smanjiti rizik od raznih bolesti.
- Kontrola hemijskih izloženosti: Ako radite u okruženju gde ste izloženi hemikalijama ili pesticidima, koristite zaštitu i pratite sigurnosne mere.
- Genetsko savetovanje: Ako imate porodičnu istoriju tumora ili genetske sindrome, razmislite o genetskom savetovanju kako biste razgovarali o rizicima i preventivnim merama.
- Redovni lekarski pregledi: Održavanje redovnih pregleda može pomoći u ranom otkrivanju bilo kakvih zdravstvenih problema.
Iako ovi koraci ne garantuju prevenciju glioblastoma, mogu doprineti opštem zdravlju i smanjenju rizika od nekih vrsta bolesti.
