Fibroadenom je benigna ili nekancerozna kvržica dojke. Za razliku od raka dojke, koji se vremenom može širiti izvan dojke, fibroadenom ostaje u tkivu dojke.
Prosečna veličina fibroadenoma je oko 2.5 cm. Vremenom se može povećati. Granice su glatke i kvrga je čvrsta. U nekim slučajevima, međutim, to uopšte nećete moći da osetite.
Koji tipovi fibroadenoma postoje?
Fibroadenomi se mogu kategorisati po veličini i rastu. Postoje četiri tipa:
- Jednostavni fibroadenomi su najčešći tipovi. Oni imaju tendenciju da budu manji i ćelije izgledaju isto u celom tkivu.
- Složeni fibroadenomi su češći kod ljudi starijih od 35 godina. Oni su obično veći i mogu imati kalcifikacije ili ciste u sebi.
- Gigantski fibroadenomi su veći od 5 centimetara.
- Juvenilni fibroadenomi su retki i razvijaju se kod dece i tinejdžera između 10 i 18 godina.
Simptomi fibrodenoma
Tipično, jedini simptom fibroadenoma je mala kvržica u dojci koja je opipljiva ispod kože i može da se pomera.
Fibroadenomi mogu biti osetljivi ili bolni, posebno neposredno pre menstruacije.
Fibroadenomi menjaju veličinu tokom menstrualnog ciklusa zbog različitih nivoa hormona. Fibroadenom može postati uočljiviji ili se smanjiti do tačke u kojoj se ne može lako otkriti.
Uzroci stvaranja fibroadenoma
Tačni uzroci fibroadenoma dojke nisu potpuno razjašnjeni, ali veruje se da postoji nekoliko faktora koji mogu igrati ulogu u njihovom nastanku:
- Hormonalne promene: Hormonalne promene, poput fluktuacija estrogena i progesterona tokom menstrualnog ciklusa ili tokom trudnoće, mogu doprineti razvoju fibroadenoma. Ti tumori često rastu pod uticajem estrogena.
- Genetika: Postoji predispozicija za razvoj fibroadenoma kod žena čiji su članovi porodice imali ovu vrstu tumora. Iako nije uvek slučaj, genetski faktori mogu igrati ulogu u njihovom nastanku.
- Uzrast: Fibroadenomi su češći kod žena u reproduktivnoj dobi, posebno u dobi od 20-30 godina. Retko se javljaju kod žena nakon menopauze.
- Hormonska terapija: Hormonska terapija, poput hormonske nadomesne terapije ili kontracepcijskih pilula koje sadrže estrogen i progesteron, može povećati rizik od razvoja fibroadenoma.
- Gojaznost: Iako veza nije potpuno jasna, neki studije sugerišu da gojaznost može biti povezana s povećanim rizikom od fibroadenoma.
Iako se ovi faktori smatraju mogućim okidačima za razvoj fibroadenoma, važno je napomenuti da se tačni uzroci mogu razlikovati od osobe do osobe, a često je razvoj ovih tumora multifaktorski.
Dijagnostikovanje fibrodenoma
Dijagnoza fibroadenoma dojke uključuje nekoliko koraka i dijagnostičkih metoda. Evo kako se obično postavlja dijagnoza:
- Fizički pregled: Lekar može prvo izvršiti fizički pregled dojki kako bi otkrio prisutnost kvržica ili drugih nepravilnosti.
- Ultrazvuk: Ultrazvuk se često koristi kao prva dijagnostička metoda za procenu kvržica u dojkama. Ovaj neinvazivni postupak koristi visoke frekvencije zvuka kako bi se stvorila slika unutrašnjosti dojke. Fibroadenomi se obično prikazuju kao dobro ograničene, ovalne ili kružne kvržice.
- Mamografija: Mamografija, rendgenski pregled dojki, može se koristiti kao dodatna dijagnostička metoda. Ova tehnika može pomoći u otkrivanju i proceni veličine kvržica u dojci.
- Magnetna rezonanca (MR): U nekim slučajevima, posebno kada su rezultati ultrazvuka i mamografije nejasni ili kada je potrebno dodatno razlikovanje mekih tkiva, može se koristiti MR. MR koristi snažno magnetsko polje i radiovalove kako bi generisao detaljne slike unutrašnjosti dojke. Ova tehnologija omogućava jasno prikazivanje mekih tkiva, što može biti korisno za precizniju dijagnozu fibroadenoma.
- Biopsija: Konačna potvrda dijagnoze često zahteva biopsiju, tj. uzimanje uzorka tkiva za analizu pod mikroskopom. Postupak biopsije može biti iglom ili hirurški, u zavisnosti od veličine i karakteristika kvržice.
Nakon kombinacije ovih dijagnostičkih metoda, lekar će moći doneti konačnu dijagnozu fibroadenoma dojke. Važno je napomenuti da su fibroadenomi benigni tumori i obično nisu povezani s rakom dojke. Međutim, važno je pratiti bilo kakve promene u dojkama i redovno odlaziti na pregled kako bi se na vreme identifikovale eventualne promene ili komplikacije.
Lečenje fibrodenoma
Većina fibroadenoma ne zahteva lečenje.
U većini slučajeva neće vam trebati nikakav tretman ili praćenje ako imate fibroadenom.
Obično će se od vas tražiti da se vratite svom lekaru opšte prakse ili klinici za dojke samo ako se fibroadenom poveća ili primetite bilo kakve druge promene.
Da li fibroadenomi mogu promeniti veličinu?
Većina fibroadenoma ostaje iste veličine. Neki se smanjuju, a neki vremenom nestaju. Mali broj fibroadenoma postaje veći, posebno kod tinejdžerki. Fibroadenomi takođe mogu postati veći tokom trudnoće i dojenja ili tokom uzimanja hormonske supstitucione terapije, ali se obično nakon toga ponovo smanjuju.
Hirurgija
Ako imate džinovski, složeni ili juvenilni fibroadenom, može vam se preporučiti operacija za njegovo uklanjanje.
Takođe možete zatražiti uklanjanje fibroadenoma, na primer ako izaziva nelagodnost ili bol. Međutim, uklanjanje fibroadenoma neće uvek ublažiti ove simptome.
Operacija se naziva eksciziona biopsija i obično se radi pod opštom anestezijom.
