Nodusne promene u štitnoj žlezdi

Podeli tekst

Nodusne promene u štitnoj žlezdi predstavljaju abnormalne izrasline ili čvoriće koji se mogu pojaviti unutar ovog organa. Ove promene mogu biti različitih vrsta.

Postoje benigne nodusne promene, koje su ne-kancerogene i obuhvataju lezije poput adenoma (benignih tumora) ili cista. Ove promene obično ne predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem.

S druge strane, maligne nodusne promene označavaju kancerogene lezije, kao što su karcinomi štitne žlezde, i zahtevaju hitnu medicinsku procenu i odgovarajuće lečenje.

Takođe, postoji stanje poznato kao multinodularna guša, koje se karakteriše prisustvom više nodusa unutar štitne žlezde, a može biti rezultat povećane aktivnosti ili funkcije žlezde.

Simptomi nodusnih promena u štitnoj žlezdi

Većina čvorova na štitnoj žlezdi ne izaziva simptome.

Veliki čvorovi mogu pritisnuti druge strukture na vratu. Ovo može izazvati simptome kao što su:

  • Vidljivu strumu (uvećana štitna žlezda)
  • Promuklost ili promenu glasa
  • Bol u vratu
  • Problemi sa disanjem
  • Problemi sa gutanjem hrane.

Čvorovi koji proizvode tiroidne hormone će verovatno izazvati simptome prekomerno aktivne štitne žlezde, uključujući:

  • Ubrzani puls i palpitacije
  • Povećan apetit
  • Nervozu ili anksioznost
  • Nemir ili loš san
  • Rumenilo ili crvenilo kože
  • Češće pražnjenje creva
  • Tremor
  • Gubitak težine
  • Nepravilne ili lakše menstrualne cikluse.

Stariji ljudi sa čvorovima koji proizvode previše hormona štitne žlezde mogu imati samo nejasne simptome, uključujući:

  • Umor
  • Palpitacije
  • Bol u grudima
  • Gubitak pamćenja.

Čvorovi na štitnoj žlezdi se ponekad nalaze kod ljudi koji imaju Hashimoto bolest. Hashimoto bolest može izazvati simptome neaktivne štitne žlezde, kao što su: 

  • Zatvor 
  • Suva koža
  • Oticanje lica
  • Umor
  • Gubitak kose
  • Osećaj hladnoće
  • Povećanje telesne težine
  • Nepravilni menstrualni ciklusi.

Vrlo često čvorovi ne izazivaju simptome. Zdravstveni radnici često pronalaze čvorove na štitnoj žlezdi tokom rutinskog fizičkog pregleda ili testova snimanja koji se rade iz drugog razloga. Nekoliko ljudi ima čvorove na štitnoj žlezdi koji su dovoljno veliki da sami primete čvor i traže od lekara da im pregleda vrat.

Koji su uzroci nodusnih promena u štitnoj žlezdi

Čvorovi na štitnoj žlezdi su uzrokovani prekomernim rastom ćelija u štitnoj žlezdi. Mogu biti:

  • Benigni, rak štitne žlezde (maligni), ili veoma retko, drugi karcinomi ili infekcije
  • Ispunjene tečnošću (ciste)
  • Jedan čvor ili grupa malih nodula
  • Proizvodnja tiroidnih hormona (vrući čvor) ili ne stvaranje tiroidnih hormona (hladni čvor).

Čvorovi na štitnoj žlezdi su veoma česti. Javljaju se češće kod žena nego kod muškaraca. Šansa osobe da dobije čvor na štitnoj žlezdi se povećava sa godinama.

Dijagnostikovanje nodusnih promena u štitnoj žlezdi

Ako lekar pronađe čvor ili imate simptome čvora, mogu se uraditi sledeći testovi:

  • Nivo TSH i drugi testovi krvi štitne žlezde
  • Ultrazvuk štitne žlezde, kompjuterska tomografija (CT skener) i magnetna rezonanca (MR)
  • Skeniranje štitne žlezde (nuklearna medicina)
  • Aspiraciona biopsija nodula ili višestrukih nodula finom iglom (ponekad sa posebnim genetskim testiranjem na tkivu nodula).

Lečenje nodusnih promena u štitnoj žlezdi

Lekar može preporučiti operaciju za uklanjanje cele ili dela štitne žlezde ako je čvor:

  • Usled tumora štitne žlezde
  • Izaziva simptome kao što su problemi sa gutanjem ili disanjem
  • Ako je biopsija tankom iglom neuverljiva, a lekar ne može da kaže da li je čvor tumor
  • Stvaranje previše hormona štitne žlezde.

Ljudi sa čvorovima koji proizvode previše hormona štitne žlezde mogu se lečiti terapijom radiojodom. Ovo smanjuje veličinu i aktivnost čvora. Ovaj tretman se ne daje trudnicama ili ženama koje još uvek doje.

I operacija uklanjanja tkiva štitne žlezde i lečenje radioaktivnim jodom mogu izazvati doživotni hipotireozu (neaktivnu štitnu žlezdu). Ovo stanje treba lečiti zamenom hormona štitne žlezde (dnevni lek).

Za nekancerozne čvorove koji ne izazivaju simptome i ne rastu, najbolji tretman može biti:

  • Pažljivo praćenje sa fizičkim pregledom i ultrazvukom
  • Biopsija štitne žlezde ponovljena 6 do 12 meseci nakon dijagnoze, posebno ako je čvor porastao.

Pročitaj još saveta

Pregledi

Šta je holter?

Holter monitor je prenosivi uređaj na baterije koji meri i beleži aktivnost vašeg srca (EKG) neprekidno 24 do 48 sati ili duže u zavisnosti od

Pročitaj više »
Pregledi

Abdominalna hirurgija

Deo tela smešten između grudnog koša i karlice poznat je kao abdomen. Ova regija uključuje različite organe poput stomaka, tankog i debelog creva, slepog creva,

Pročitaj više »