Kalcifikacije u dojkama su male naslage kalcijuma koje se mogu formirati u tkivu dojke. Ove naslage su često toliko male da se ne mogu osetiti prilikom samopregleda dojki, ali se mogu otkriti putem mamografije, gde izgledaju kao sitne bele tačkice ili linije.
Kalcifikacije u dojkama su obično benigne i ne predstavljaju razlog za zabrinutost. Međutim, određeni oblici mikrokalcifikacija mogu biti znak rane faze raka dojke, što zahteva dodatne preglede, kao što su biopsija ili dodatni mamografski snimci, kako bi se utvrdila priroda tih kalcifikacija.
Vrste kalcifikacija:
- Mikrokalcifikacije: To su vrlo male naslage kalcijuma koje mogu biti znak normalnog procesa starenja ili mogu ukazivati na promene u tkivu dojke, kao što su benigni tumori, ciste, ili u nekim slučajevima, rani stadijumi raka dojke. Kada su grupisane ili imaju nepravilne oblike, lekar može preporučiti dodatne testove.
- Makrokalcifikacije: To su veće naslage kalcijuma koje su obično povezane s benignim procesima kao što su starenje, prethodne povrede dojke, ili upale. Makrokalcifikacije su gotovo uvek benigne i obično ne zahtevaju dalju obradu.
Koji su simptomi kalcifikacije u dojkama?
Kalcifikacije u dojkama obično ne izazivaju simptome koje osoba može osetiti ili primetiti, jer su to sitne naslage kalcijuma koje se ne mogu opipati ili videti golim okom. Najčešće se otkrivaju tokom rutinskog mamografskog pregleda.
Karakteristike kalcifikacija:
- Bez simptoma: Većina žena sa kalcifikacijama u dojkama nema nikakve simptome, bolove, niti promene koje bi primetile prilikom samopregleda dojki.
- Bez promene u izgledu dojki: Kalcifikacije ne menjaju izgled kože ili oblika dojke i ne uzrokuju iscedak iz bradavica.
Koji su uzroci kalcifikacije u dojkama?
Kalcifikacije u dojkama mogu biti uzrokovane različitim faktorima, od potpuno benignih do onih koji zahtevaju pažljivije praćenje. Evo nekih najčešćih uzroka:
- Starenje: Kako žene stare, normalno je da se u tkivu dojke formiraju sitne naslage kalcijuma. To je prirodan proces i često se javlja kod žena starijih od 50 godina.
- Benigni tumori ili promene:
- Fibroadenomi: Ovi benigni tumori često sadrže kalcijumske naslage.
- Ciste: Benigne ciste dojke ponekad mogu imati kalcifikacije na svojim zidovima.
- Adenoze: Benigna proliferacija žlezdanog tkiva dojke može biti praćena kalcifikacijama.
- Povrede ili trauma dojke: Povrede, modrice ili prethodne operacije na dojci mogu uzrokovati ožiljke ili promene u tkivu koje kasnije mogu dovesti do kalcifikacija.
- Upale dojke:
- Mastitis: Upala dojke može izazvati taloženje kalcijuma u oštećenom tkivu.
- Masna nekroza: Usled povrede masnog tkiva dojke, dolazi do odumiranja masnih ćelija, što može uzrokovati kalcifikacije.
- Zračenje ili terapija:
- Radioterapija: Terapija zračenjem za lečenje raka dojke može uzrokovati kalcifikacije kao posledicu oštećenja tkiva.
- Prethodne operacije: Hirurški zahvati na dojci, uključujući biopsije, mogu dovesti do razvoja kalcifikacija u ožiljnom tkivu.
- Kalcifikacije u mlečnim kanalima: Kalcifikacije se mogu pojaviti u mlečnim kanalima kao rezultat starenja ili zapaljenja (ductal ectasia), što je benigno stanje.
- Prethodne bolesti ili stanja:
- Intraduktalni papilomi: Ove benigne izrasline unutar mlečnih kanala ponekad mogu biti povezane sa kalcifikacijama.
- Prethodni rak dojke: Kod žena koje su imale rak dojke, kalcifikacije mogu nastati kao posledica oštećenja tkiva ili kao deo postoperativnih promena.
- Visok unos kalcijuma: Iako nije direktno povezan, pretpostavlja se da ekstremno visok unos kalcijuma može doprineti formiranju kalcifikacija u telu, uključujući i dojke.
Većina kalcifikacija u dojkama je benigna i ne zahteva lečenje. Međutim, određene vrste mikrokalcifikacija, posebno kada su grupisane ili nepravilnog oblika, mogu biti povezane s ranim stadijumima raka dojke, pa se obično dalje istražuju putem dodatnih mamografija ili biopsije.
Dijagnostikovanje kalcifikacije u dojkama
Dijagnostikovanje kalcifikacija u dojkama primarno se obavlja putem mamografije, koja je najučinkovitija metoda za otkrivanje ovih sitnih naslaga kalcijuma. Na mamografskim snimcima, kalcifikacije se pojavljuju kao bele tačkice ili linije, a radiolog procenjuje njihov oblik, veličinu i raspored kako bi odredio da li su benigne ili zahtevaju dalju evaluaciju.
U slučajevima kada su kalcifikacije sumnjive, dodatne mamografske projekcije mogu biti preporučene za detaljniji pregled.
Ako mamografija sugeriše potrebu za daljom analizom, često se koristi stereotaktička biopsija, pri kojoj se uzorak tkiva uzima radi patološkog ispitivanja.
Iako mamografija ostaje zlatni standard, ultrazvuk može biti korišćen kao dopunska metoda, posebno kada mamografija nije dovoljno jasna. Ultrazvuk omogućava vizualizaciju mekih tkiva i može pomoći u razlikovanju čvrstih masa od cisti.
U ređim slučajevima, ako postoji sumnja na maligni proces, mogu se koristiti naprednije metode snimanja, kao što su CT skener (kompjuterska tomografija)ili magnetna rezonanca (MR). CT skener pruža detaljne slike tkiva dojke i može otkriti potencijalno zahvaćene limfne čvorove, dok MR koristi magnetne talase za detaljnu analizu strukture tkiva, što može biti od koristi u složenijim slučajevima ili kada se planira operacija.
Sve ove metode zajedno omogućavaju precizno dijagnostikovanje kalcifikacija, osiguravajući pravovremenu i tačnu procenu stanja dojki.
Lečenje kalcifikacija u dojkama
Lečenje kalcifikacija u dojkama obično nije potrebno, jer su većina kalcifikacija benigne i ne uzrokuju probleme. Ako su kalcifikacije benigne, lekar može preporučiti samo redovno praćenje i ponovnu mamografiju kako bi se pratile eventualne promene.
Međutim, ako se mamografijom ili biopsijom utvrdi da su kalcifikacije povezane sa ranim stadijumom raka dojke, lečenje može uključivati operaciju, zračenje ili druge onkološke terapije, zavisno od vrste i stadijuma bolesti.
U svakom slučaju, plan lečenja se zasniva na individualnoj proceni, a lekar će predložiti najbolje opcije na osnovu rezultata dijagnostike.
