Šta je tumor štitne žlezde?

Tumori štitne žlezde označavaju nekontrolisani rast ćelija unutar ovog endokrinog organa. Štitna žlezda, koja je najveća žlezda endokrinog sistema, ima karakterističan oblik leptira i smeštena je u prednjem delu vrata, neposredno ispod Adamove jabuke. Njeno lučenje hormona, uključujući T4 (tiroksin), T3 (trijodtironin) i kalcitonin, direktno utiče na funkciju gotovo svake ćelije u telu, što naglašava njenu ključnu ulogu u razvoju i održavanju ljudskog organizma.

Na početku svog razvoja, tumori štitne žlezde često ostaju neprimećeni i bez izraženih simptoma. Međutim, kako tumor napreduje, mogu se pojaviti indikatori kao što su poteškoće pri gutanju, promena glasa, bol u grlu i otok na vratu. Stoga, redovni pregledi imaju ključnu ulogu u ranoj identifikaciji eventualnih promena. Interval između ovih pregleda varira u zavisnosti od različitih faktora, uključujući starost, pol, medicinsku istoriju i prisustvo mogućih simptoma ili faktora rizika za probleme sa štitnom žlezdom.

Tumore štitne žlezde možemo klasifikovati u dve osnovne kategorije - benigne i maligne. Napredak medicinske tehnologije olakšava doktorima brzu identifikaciju tipa i stadijuma tumora. Zahvaljujući tome, većina slučajeva tumora štitne žlezde je izlečiva.

Zašto dolazi do pojave tumora štitne žlezde?

Promene u genetskom materijalu (DNK) ćelija štitne žlezde igraju ključnu ulogu u procesu razvoja tumora u ovom važnom organu. Ove promene mogu doprineti razvoju i benignih i malignih tumora. Postoji nekoliko načina na koje dolazi do promena u DNK ćelijama štitne žlezde:

1. Mutacije u onkogenima: Onkogeni predstavljaju gene koji, ukoliko su promenjeni ili mutirani, mogu potaknuti nekontrolisani rast ćelija i stvaranje karcinoma. Mutacije u specifičnim onkogenima, kao što su BRAF i RET, često su povezane sa razvojem papilarnih i folikularnih karcinoma štitne žlezde.
2. Mutacije u supresorskim genima: Supresorski geni obično funkcionišu kao čuvari, sprečavajući nekontrolisani rast ćelija i razvoj karcinoma. Mutacije u ovim supresorskim genima, kao što su TP53 i PTEN, mogu narušiti kontrolu nad rastom ćelija štitne žlezde, što potencijalno može dovesti do razvoja karcinoma.
3. Genetski sindromi: Postoje određeni nasledni genetski sindromi, poput multiple endokrine neoplazije tipa 2 (MEN2) i familijarne adenomatozne polipoze (FAP), koji povećavaju rizik od razvoja karcinoma štitne žlezde. Ovi sindromi često uključuju nasleđene mutacije u specifičnim genima.
4. Radijaciona izloženost: Izloženost jonizujućem zračenju, naročito u detinjstvu, može dovesti do mutacija u DNK ćelija štitne žlezde i povećati rizik od razvoja karcinoma štitne žlezde.
5. Akumulacija genetskih promena: Razvoj tumora obično uključuje postepenu akumulaciju različitih genetskih promena tokom vremena. Ove promene mogu obuhvatiti različite mutacije u različitim genima koji regulišu rast ćelija.

Nije nužno da svaka promena u DNK ćelijama dovodi do razvoja tumora štitne žlezde, već je potrebno da se akumulira određeni set ključnih mutacija kako bi se pokrenula maligna transformacija ćelija.

Simptomi tumora štitne žlezde

Simptomi raka štitne žlezde uključuju:

• Čvor u prednjem, donjem delu vrata, Obično je tvrda, polako se povećava i nije bolna
• Promukli glas
• Upalu grla
• Neprijatnost pri gutanju ili disanju
• Osećaj kao da vam nešto pritiska vrat i bol u prednjem delu vrata

Možda ćete se naviknuti na njih. Ali važno je da vas pregleda lekar kako bi se na vreme ustanovile promene.

Koji su simptomi da se rak štitne žlezde proširio?
Ako imate karcinom štitne žlezde koji se proširio (metastazirao) na druge delove vašeg tela, možda ćete osetiti simptome kao što su:

• Umor
• Gubitak apetita
• Mučnina i povraćanje
• Neočekivani gubitak težine

Kako rak štitne žlezde utiče na trudnoću?

Rak štitne žlezde je drugi najčešći rak koji se dijagnostikuje kod trudnica (rak dojke je prvi). Otprilike 10% karcinoma štitne žlezde razvija se tokom trudnoće ili u prvoj godini nakon porođaja. Stručnjaci veruju da fluktuacije nivoa hormona tokom trudnoće mogu izazvati rak.

Ako dobijete dijagnozu karcinoma štitne žlezde tokom trudnoće, vaš zdravstveni radnik može razgovarati o mogućnostima lečenja. U zavisnosti od vrste i težine raka, vaš lekar može preporučiti odlaganje lečenja sve dok ne rodite bebu. Ako lečenje ne može da čeka, većina ljudi može bezbedno da se podvrgne operaciji za uklanjanje kancerogene žlezde. Ne bi trebalo da imate radioaktivne dijagnostičke testove ili tretmane kada ste trudni ili dojite.

Tipovi tumora štitne žlezde

Karcinom štitne žlezde je raznolika bolest koja može uzeti različite oblike i forme. Evo nekoliko tipova karcinoma i karakteristika:

• Diferencirani karcinom štitne žlezde: Ovaj tip karcinoma potiče od folikularnih ćelija štitne žlezde. Ćelije ovog karcinoma obično zadržavaju svoju diferencijaciju, što znači da pod mikroskopom izgledaju slično normalnim ćelijama štitne žlezde. Diferencirani karcinomi često se dijagnostikuju u ranim fazama i često imaju povoljan odgovor na terapiju, koja obično uključuje hirurško uklanjanje dela ili cele štitne žlezde.
• Papilarni rak štitne žlezde: Papilarni rak štitne žlezde je najčešći tip karcinoma štitne žlezde. Ovaj rak takođe potiče od folikularnih ćelija štitne žlezde i karakteriše se prisustvom papilarnih struktura pod mikroskopom. Papilarni karcinomi često se šire na limfne čvorove vrata, ali generalno dobro reaguju na tretmane.
• Folikularni rak štitne žlezde: Ovaj tip karcinoma takođe potiče od folikularnih ćelija štitne žlezde, ali karakteriše se prisustvom folikularnih struktura pod mikroskopom. Folikularni karcinomi često imaju tendenciju širenja na kosti i pluća.
• Rak štitne žlezde Hurthle ćelija: Ova retka forma karcinoma karakteriše se prisustvom Hurthle ćelija, koje su agresivne i mogu se širiti na druge delove tela.
• Slabo diferenciran rak štitne žlezde: Ovaj tip karcinoma obično ima manje diferencirane ćelije i može biti agresivniji u odnosu na druge tipove diferenciranih karcinoma štitne žlezde.
• Anaplastični rak štitne žlezde: Ovo je veoma retka i izuzetno agresivna forma karcinoma štitne žlezde. Brzo raste i često ima loše prognoze.
• Medularni rak štitne žlezde: Ovaj tip karcinoma potiče iz medularnih ćelija štitne žlezde i može uzrokovati povišene nivoe kalcitonina u krvi. Neki oblici medularnog karcinoma štitne žlezde povezani su sa određenim genskim mutacijama.
• Druge retke vrste: Postoje i druge veoma retke vrste raka štitne žlezde, uključujući limfom štitne žlezde i sarkom štitne žlezde. Ovi oblici karcinoma štitne žlezde često zahtevaju specifične pristupe lečenju.

Svaki tip karcinoma ima svoje karakteristike i tretmani se prilagođavaju na osnovu te karakteristike kako bi se postigla najbolja moguća terapeutska strategija.

Dijagnostikovanje tumora štitne žlezde

Kada dođete u ordinaciju, započećete detaljan razgovor sa lekarom. Tokom razgovora, lekar će istražiti vaše simptome, prethodnu medicinsku istoriju, prethodno obavljene testove i porodičnu anamnezu. Bitno je poneti sa sobom svu dostupnu dokumentaciju, jer će lekar koristiti te podatke kako bi stekao uvid u rezultate ispitivanja i medicinske izveštaje.

Nakon analize ovih informacija, lekar će pristupiti fizičkom pregledu vaše štitne žlezde. Ovaj deo pregleda podrazumeva pažljivo pipanje regije oko štitne žlezde i vrata vrhovima prstiju. Ponekad će vas zamoliti da ponovite gutanje pljuvačke nekoliko puta dok pažljivo prati ponašanje štitne žlezde i okolnih tkiva tokom ovog procesa. Nakon fizičkog pregleda, lekar će verovatno preporučiti određene dodatne testove, kao što su laboratorijske analize i radiološki pregledi, uključujući MR ili CT skeniranje.

Tretiranje tumora štitne žlezde

Lečenje zavisi od veličine i tipa raka štitne žlezde. Ukoliko se proširio, lečenje će obično uključivati operaciju. Takođe može uključivati hormonsku terapiju, lečenje radioaktivnim jodom, ciljane lekove, radioterapiju ili hemoterapiju.

Zdravstveni stručnjak će vam objasniti terapiju, prednosti i neželjene efekte, raditi sa vama na kreiranju plana lečenja koji je najbolji za vas. Imaćete redovne preglede tokom i posle bilo kakvih tretmana. Takođe možete imati testove i skeniranje.
Ako imate bilo kakve simptome ili neželjene efekte zbog kojih ste zabrinuti, razgovarajte sa svojim lekarom.

Ova vrsta karcinoma je vrlo izlečiva.