Šta je tumor slezine?

Tumor slezine se obično razvija kada se tumor u drugom delu tela proširi na ovaj organ veličine pesnice.
Slezina se nalazi na levoj strain, ispod grudnog koša. Deo je limfnog sistema i igra ulogu u pomaganju telu u borbi protiv bolesti. Ova uloga znači da se takođe može smatrati delom imunog sistema.

Slezina obavlja sledeće funkcije:

• Filtriranje krvi
• Uklanjanje starih, abnormalnih ili oštećenih krvnih zrnaca
• Skladištenje krvnih zrnaca
• Borba protiv infekcija
• Slanje krvi u jetru.

Lekari mogu ukloniti slezinu zbog povrede ili bolesti, uključujući tumor. Kada se to dogodi, nečiji život se suštinski ne menja, ali može postati podložniji infekciji i treba da se preduzmu mere predostrožnosti.

Vrste tumora slezine

Tumori slezine mogu biti benigni ili maligni, a najčešće se dele na sledeće vrste:

• Benigni tumori: hemangiom, hamartom, limfangiom, ciste
• Maligni tumori: limfom, angiosarkom, metastaze iz drugih organa
• Hematološke bolesti sa tumorskim karakteristikama: leukemije, mijeloproliferativni poremećaji.

Šta uzrokuje tumor slezine?

Tumor koji prvo počinje u slezini je retka pojava.
Oblik raka koji se razvija u slezini naziva se limfom marginalne zone slezine ili SMZL, koji se smatra nekom vrstom ne-Hodgkinovog limfoma.

Pošto je većina karcinoma koji pogađaju slezinu karcinomi koji se šire sa drugog mesta, razumevanje uzroka tumora slezine znači sagledavanje šta uzrokuje ove druge bolesti.

Većina karcinoma koji počinju u slezini su neka vrsta limfoma ili leukemije.
Identifikovani faktori koji mogu povećati rizik od razvoja limfoma, uključuju:

• Starost
• Muški pol
• Komplikacije sa imunitetom
• Biti izložen ili podložan infekcijama.

Nekoliko studija je identifikovalo vezu između hronične infekcije virusom hepatitisa C i rizika od razvoja specifične vrste raka poznatog kao B-ćelijski ne-Hodgkinov limfom, koji može dovesti do raka slezine.

Koji su simptomi tumora slezine?

Osobe sa tumorom slezine mogu imati različite simptome ili tumor može biti asiptomatski u nekim slučajevima.

Najčešći simptomi tumora slezine su:

• Uvećana slezina, koja može postati dvostruko veća od normalne
• Bol u stomaku, obično u gornjem levom uglu
• Slabost
• Neobjašnjivi gubitak težine
• Umor
• Groznica
• Noćno znojenje
• Visok nivo limfocita u krvi.

Važno je, međutim, zapamtiti da uvećana slezina ne znači nužno tumor slezine.

Znakovi da možda postoji problem
Tumor slezine je vrlo često uzrokovan limfomima i posebno ne-Hodgkinovim limfomom, tako da je korisno biti svestan znakova ove bolesti.

Znakovi uključuju:

• Otečeni, ali obično ne bolni limfni čvorovi u pazuhu, preponama i bočnim stranama vrata
• Osećaj iscrpljenosti
• Lako nastajanje modrica
• Česte infekcije
• Otečen, ponekad bolan, stomak
• Slab apetit
• Osećaj sitosti na vrlo malo hrane
• Gubitak težine bez pokušaja.

Kako se dijagnostikuje tumor slezine?

Dijagnostikovanje tumora slezine uključuje više koraka, jer su tumori slezine retki i često ne daju specifične simptome. Evo kako obično izgleda dijagnostički proces:
1. Anamneza i fizikalni pregled
Lekar prvo razgovara s pacijentom o simptomima (npr. bol u levom gornjem delu stomaka, malaksalost, gubitak težine, temperatura). Na pregledu se može napipati uvećana slezina (splenomegalija).

2. Laboratorijske analize

• Krvna slika - može pokazati anemiju, trombocitopeniju, leukopeniju (zbog hipersplenizma ili infiltracije).
  
• Biohemijske analize - da bi se procenilo opšte stanje organizma.
  
• Tumorski markeri - u nekim slučajevima mogu pomoći (npr. LDH ako se sumnja na limfom).
  

3. Radiološka dijagnostika

• Ultrazvuk abdomena - prvi korak, može otkriti promenu u slezini (npr. masa, cista).
  
• CT skener (kompjuterska tomografija) - precizniji prikaz veličine, položaja i strukture tumora, kao i odnosa prema drugim organima.
  
• MR (magnetna rezonanca) - detaljna analiza tkiva, naročito korisna kod sumnje na vaskularne promene ili metastaze.
  

4. Biopsija (u izuzetnim slučajevima)
Retko se radi biopsija slezine zbog rizika od krvarenja. Ukoliko je neophodna definitivna dijagnoza, najčešće se preporučuje splenektomija (hirurško uklanjanje slezine), pa se uzorak šalje na histopatološku analizu.

5. Diferencijalna dijagnoza
Važno je razlikovati benigne tumore (hemangiom, cista, hamartom) od malignih (limfom, metastaza, angiosarkom).
Takođe, uvećanje slezine može biti posledica infekcija, autoimunih bolesti, hematoloških poremećaja i sl., pa se sve to mora uzeti u obzir.

Kako se leči tumor slezine?

Uobičajeni tretmani za tumor slezine uključuju:

• Operaciju koja se naziva splenektomija, koja uklanja deo ili celu slezinu
• Terapiju zračenjem
• Hemoterapije.

Istorijski gledano, splenektomija je često bila prvi tretman koji se koristi, a studije su pokazale da većini ljudi koji su imali ovu operaciju nije bilo potrebno dalje lečenje 5 godina.

Međutim, pokazalo se da je tretman ljudskim antitelom zvanim rituksimab skoro jednako efikasan kao operacija u smanjenju simptoma kod ljudi sa SMZL. Takođe, možda je lakše koristiti od operacije.

Pojedinci bez simptoma ne moraju nužno da se leče, ali se pozivaju da posete svog lekara svakih 6 meseci radi testova krvi i procene. Ovaj pristup se ponekad naziva "pažljivim čekanjem“.