Šta je tuberkuloza?

Tuberkuloza (TB) je zarazna bolest koju obično izazivaju bakterije Micobacterium tuberculosis (MTB). Tuberkuloza generalno pogađa pluća, ali može uticati i na druge delove tela. Većina infekcija ne pokazuje nikakve simptome i u tom slučaju je poznata kao latentna tuberkuloza. Oko 10% latentnih infekcija napreduje u aktivnu bolest koja, ako se ne leči, može rezultirati smrtnim ishodom kod oko polovine obolelih.

Simptomi tuberkuloze pluća

Tuberkuloza može zaraziti bilo koji deo tela, ali se najčešće javlja u plućima (poznata kao plućna tuberkuloza). Ekstrapulmonalna TB nastaje kada se tuberkuloza razvije izvan pluća, iako vanplućna TB može koegzistirati sa plućnom TB.

Opšti znaci i simptomi aktivne tuberkuloze uključuju:

• Hronični kašalj sa sluzi koja sadrži krv,
• Groznicu,
• Noćno znojenje,
• Gubitak apetita,
• Gubitak težine i
• Umor

Uzročnik pojave tuberkuloze

Glavni uzrok tuberkuloze je Micobacterium tuberculosis (MTB), mali, aerobni, nepomični bacil. Visok sadržaj lipida ovog patogena objašnjava mnoge njegove jedinstvene kliničke karakteristike. Deli se svakih 16 do 20 sati, što je izuzetno spora brzina u poređenju sa drugim bakterijama, koje se obično dele za manje od sat vremena. MTB može da izdrži slaba dezinfekciona sredstva i preživi u suvom stanju nedeljama. U prirodi, bakterija može da raste samo u ćelijama organizma domaćina.

Koristeći histološke mrlje na iskašljavanim uzorcima iz sluzi (koji se nazivaju i sputum), naučnici mogu identifikovati MTB pod mikroskopom. Pošto MTB zadržava određene mrlje čak i nakon tretmana kiselim rastvorom, klasifikovan je kao bacil otporan na kiselinu.

Prenošenje tuberkuloze

Tuberkuloza se prenosi sa jedne osobe na drugu vazdušnim putem kada ljudi koji imaju aktivnu tuberkulozu u plućima kašlju, pljuju, govore ili kiju. Ljudi sa latentnom tuberkulozom ne šire bolest. Aktivna infekcija se češće javlja kod osoba sa HIV/AIDS-om i kod onih koji puše. Dijagnoza aktivne tuberkuloze se zasniva na rendgenskom snimku grudnog koša, kao i na mikroskopskom pregledu i kulturi telesnih tečnosti. Dijagnoza latentne tuberkuloze se oslanja na tuberkulinski kožni test (TST) ili testove krvi.

Kada ljudi sa aktivnom plućnom TB kašlju, kijaju, govore, pevaju ili pljuju, oni izbacuju infektivne kapljice aerosola prečnika 0, 5 do 5, 0 µm. Jedno kijanje može osloboditi do 40.000 kapljica. Svaka od ovih kapljica može preneti bolest, jer je infektivna doza tuberkuloze veoma mala (udisanje manje od 10 bakterija može izazvati infekciju).

Dijagnostikovanje tuberkuloze

Aktivna tuberkuloza
Dijagnostikovanje aktivne tuberkuloze samo na osnovu znakova i simptoma je teško, kao i dijagnosticiranje bolesti kod onih koji imaju oslabljen imuni sistem. Dijagnozu tuberkuloze treba, međutim, razmotriti kod onih sa znacima plućne bolesti ili konstitucijskim simptomima koji traju duže od dve nedelje. Rendgen grudnog koša i višestruke kulture sputuma na bacile otporne na kiselinu su tipično deo početne procene. Testovi oslobađanja interferona-g (IGRA) i kožni testovi tuberkulina su od male koristi u većini zemalja u razvoju.

Konačna dijagnoza tuberkuloze se postavlja identifikacijom M. tuberculosis u kliničkom uzorku (npr. sputum, gnoj ili biopsija tkiva). Međutim, težak proces kulture za ovaj organizam koji sporo raste može trajati dve do šest nedelja za kulturu krvi ili sputuma. Stoga se tretman lečenja često započinje pre nego što se potvrde kulture.

Latentna tuberkuloza
Tuberkulinski kožni test se često koristi za skrining ljudi sa visokim rizikom od tuberkuloze. Oni koji su prethodno bili imunizovani vakcinom mogu imati lažno pozitivan rezultat testa. Test može biti lažno negativan kod onih sa sarkoidozom, Hodgkinovim limfomom, neuhranjenošću i što je najvažnije, aktivnom tuberkulozom. Testovi oslobađanja interferona gama, na uzorku krvi, preporučuju se kod onih koji su pozitivni na kožni test.

Lečenje tuberkuloze

Lečenje tuberkuloze koristi antibiotike za ubijanje bakterija. Efikasno lečenje tuberkuloze je teško, zbog neobične strukture i hemijskog sastava mikobakterijskog ćelijskog zida, što otežava ulazak lekova i čini mnoge antibiotike neefikasnim.

Aktivna TB se najbolje leči kombinacijom nekoliko antibiotika kako bi se smanjio rizik od razvoja rezistencije bakterija na antibiotike.

Latentna TB se leči samo izoniazidom ili rifampinom, ili kombinacijom izoniazida sa rifampicinom ili rifapentinom.

Prevencija tuberkuloze

Prevencija tuberkuloze uključuje skrining onih sa visokim rizikom, rano otkrivanje i lečenje slučajeva i vakcinaciju. Oni koji su pod visokim rizikom uključuju domaćinstvo, radno mesto i društvene kontakte osoba sa aktivnom TB. Lečenje zahteva upotrebu više antibiotika tokom dužeg vremenskog perioda. Otpornost na antibiotike je rastući problem, sa sve većim stopama multirezistentne tuberkuloze (MDR-TB).

U 2018. smatralo se da jedna četvrtina svetske populacije ima latentnu infekciju tuberkuloze. Nove infekcije se javljaju kod oko 1% populacije svake godine. U 2020. godini, procenjeno je da je 10 miliona ljudi razvilo aktivnu tuberkulozu, što je rezultiralo sa 1, 5 miliona smrtnih slučajeva, što je čini drugim vodećim uzrokom smrti od zarazne bolesti, posle COVID-19.