Šta je spirometrija?

Spirometrija je najčešći tip plućnog testa disanja. Ovaj test meri koliko vazduha možete udahnuti i izdahnuti pluća, kao i koliko lako i brzo možete da izduvate vazduh iz pluća.

Vaš lekar može naručiti spirometriju ako imate takozvano piskanje, kratak dah ili kašalj. Ovo može pomoći u dijagnostici problema kao što su astma i HOBP, ili se može uraditi kako bi se proverila funkcija pluća pre operacije. Takođe, možete da uradite spirometriju ukoliko se lečite od hronične bolesti pluća, kao što je plućna fibroza, da biste utvrdili da li se vaša bolest poboljšava ili pogoršava i da li vaši lekovi ili inhalatori funkcionišu ispravno.
Šta je spirometrija?

Zašto se pristupa spirometriji?

Spirometrija je od velikog značaja, jer pruža vašem lekaru informacije o tome zašto je kod pacijenta prisutan izvesni kašalj, kratak i plitak dah ili bučno disanje.

Rezultate testiranja lekar opisuje odmah nakon obavljenog pregleda. Normalne vrednosti se izračunavaju na osnovu starosti, visine i pola. Ukoliko lekar zaključi da su kod pacijenta prisutne abnormalne vrednosti testiranja, može biti prepisano korišćenje inhalatora ili određenih lekova koji će pomoći poboljšanje funkcije pluća.

Kada se obavlja spirometrijsko testiranje?

Vaš lekar može predložiti spirometrijski test ukoliko sumnja da su vaši znaci i simptomi možda uzrokovani hroničnim stanjem pluća kao što su:
Ukoliko vam je već dijagnostikovan hronični poremećaj pluća, spirometrija se može periodično koristiti da bi se proverilo koliko dobro vaši lekovi deluju i da li su vaši problemi sa disanjem pod kontrolom. Pored toga, spirometrija se može koristiti za skrining plućnih poremećaja povezanih sa svakodnevnim okruženjem i obavljanjem poslovnih obaveza.

Spirometrija je takođe adekvatna za:
  • Određivanje kapaciteta pluća
  • Identifikovanje ranih promena u funkciji pluća
  • Otkrivanje suženja disajnih puteva

Priprema za spirometrijski test

Priprema je vrlo jednostavna i vaš lekar će vas uputiti u sve detalje. Od vas može biti zatraženo da na dan testiranja ne koristite određene inhalatore ili lekove, a takođe je potrebno da ne konzumirate cigarete najmanje šest sati pre testiranja. Poželjno je da na test dođete obučeni u široku odeću u kojoj će vam biti udobno i koju je lako otkloniti na zahtev lekara. Izbegavajte obilne obroke pre testiranja.

Kako se obavlja spirometrija

Tokom testiranja ćete sedeti uspravno. Na nos će vam biti postavljena štipaljka i dobićete plastični usnik koji je povezan sa mašinom za spirometriju. Potrebno je da čvrsto prislonite usne na pomenuti usnik, te će potom od vas biti zatraženo da udahnete što je moguće dublje i više, a zatim da maksimalno brzo i jako izduvate vazduh. Ovaj maksimalni napor je ključan za ovu vrstu testiranja i veoma važan, te će se iz tog razloga proces ponoviti najmanje tri puta kako bi se dobili što bolji i verodostojniji rezultati. Testiranje obično traje od 15 do 30 minuta. Nakon testiranja pacijent može neometano da se vrati svojim svakodnevnim aktivnostima i obavezama.

Rizik pristupanja spirometriji

Testiranje je bezazleno, potpuno bezbolno i ne ostavlja nikakve posledice na organizam pacijenta. Kod pojedinih pacijenata, brzo i duboko disanje koje je neophodno za pravilne rezultate testa, može izazvati umor, kašalj, vrtoglavicu, stezanje u grudima ili blagi bol. Ukoliko primetite ovakvu nelagodnost tokom testiranja, obavestite vašeg lekara kako bi se napravila pauza.

Razgovor je veoma bitna stavka pre pristupanja testiranju. Na osnovu razgovora vaš lekar će detaljno zaključiti koji su simptomi prisutni koji ometaju normalno funkcionisanje pluća, a isto tako će se uputiti u anamnezu vaših bolesti i intervencija ukoliko je istih bilo. Potrebno je da obavestite svog lekara ukoliko ste pretrpeli srčani udar u poslednjih mesec dana, imali operaciju oka, grudnog koša ili abdomena, ukoliko ste imali bilo kakav kolaps pluća ili tuberkulozu. Ako je nešto od navedenog prisutno, vaš lekar će vrlo verovatno sačekati da se oporavite pre nego što se uradi testiranje.

Prednosti spirometrije

Kako je već pomenuto, spirometrija pomaže vašem pulmologu da utvrdi zašto su izvesni simptomi prisutni, kao i da zatim odredi adekvatnu terapiju i lečenje. Na osnovu spirometrije moguće je utvrditi da li su vaši disajni putevi suženi ili upaljeni. Ukoliko vam je već utvrđena izvesna hronična bolest, spirometrija je adekvatan pregled kako bi se pratio razvoj bolesti i ocenio stepen iste.
Ažurirano: Jan 23, 2025 | Izdavač: Zdravstvena ustanova Gaj | O nama

Često postavljana pitanja

Spirometrija meri koliko vazduha možete udahnuti i izdahnuti iz pluća, kao i koliko lako i brzo možete da izduvate vazduh iz pluća.

Lekar može predložiti testiranje ako sumnja da su znaci i simptomi uzrokovani hroničnim stanjem pluća kao što su astma, HOBP, hronični bronhitis, emfizem ili plućna fibroza.

Moguće neprijatnosti uključuju umor, kašalj, vrtoglavicu, stezanje u grudima ili blagi bol tokom testa zbog brzog i dubokog disanja.

Termini i Definicije

Spirometrija je dijagnostička metoda koja se koristi za procenu funkcije pluća. Ovim testom meri se količina vazduha koju osoba može udahnuti i izdahnuti, kao i brzina koju može proizvesti tokom ovih procesa. Ključna je za dijagnostiku i praćenje bolesti pluća kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP).

Pluća su ključni organi respiratornog sistema koja obezbeđuju izmene gasova između spoljašnje sredine i krvi. Njihova primarna funkcija je obezbeđivanje kiseonika telesnim ćelijama i eliminisanje ugljen-dioksida iz organizma.

Vitalni kapacitet pluća je najveći volumen vazduha koji osoba može da izdahne nakon maksimalnog udaha. Ova mera je važna pri ocenjivanju respiratorne funkcije i često se procenjuje tokom spirometrijskog testa.

Asimptomatski pacijent je osoba koja nosi ili ima neku bolest ili poremećaj, ali ne pokazuje nikakve simptome. U kontekstu spirometrije, ovi pacijenti mogu se podvrgnuti testiranju kako bi se otkrile skrivene disfunkcije pluća.

Astma je hronična inflamatorna bolest disajnih puteva koja uzrokuje periodične napade nedostatka daha, zviždanja u grudima i kašlja. Spirometrija se često koristi za dijagnostikovanje i praćenje astme.

HOBP je progresivna bolest pluća koja otežava disanje zbog opstrukcije disajnih puteva. Često je povezana sa pušenjem, a spirometrija je ključna u njenoj dijagnostici i praćenju.

Bronhodilatatori su lekovi koji opuštaju mišiće oko disajnih puteva, čime se olakšava disanje. Oni se često koriste pre ili tokom spirometrijskog testa kako bi se procenio reverzibilitet opstrukcije disajnih puteva.

Peflometrija je merenje maksimalne brzine ekspirijuma, što je najbrža brzina kojom osoba može da izdahne. Koristi se zajedno sa spirometrijom za procenu funkcije disajnih puteva, naročito kod astmatičara.

ERV je dodatni volumen vazduha koji osoba može izdahnuti nakon normalnog izdisaja. Meri se tokom spirometrijskog testa i pomaže u proceni kapaciteta pluća.
Podeli

Blog

A
B
C
D
E
F
G
H
I
K
L
M
N
O
P
A
P
R
S
T
U
V