Šta je iščašenje kuka?

Kuk je zglob "lopta i utičnica". U normalnom stanju kuka, lopta na gornjem kraju butne kosti (femur) čvrsto se uklapa u utičnicu (acetabulum), koja je deo kosti velike karlice.

Iščašenje kuka je neuobičajeno i obično posledica velikog udara. Ovo prisiljava butnu kost da ispadne iz svog normalnog položaja u kuku i poznato je kao traumatska dislokacija kuka. Ako butna kost nije u potpunosti izašla iz utičnice, to se naziva subluksacija kuka ili delimična dislokacija.

Druga vrsta dislokacije kuka, poznata kao urođena dislokacija kuka ili razvojna displazija kuka, je razvojno stanje u kojem se dete rađa sa nestabilnim kukom.

Vrste iščašenja kuka

Iščašenje kuka može se desiti u 2 pravca:

• Posteriorna dislokacija, butna kost je potisnuta iz utičnice u pravcu unazad. Ovo ostavlja donju nogu u fiksnom položaju, sa kolenom i stopalom rotiranim prema sredini tela. Ovo je najčešći tip iščašenja kuka.
• Kod prednje dislokacije, butna kost izmiče iz ležišta u pravcu napred. Kuk će biti samo blago savijen, a noga će se rotirati i udaljiti se od sredine tela.

Koji su simptomi iščašenja kuka?

Iščašenje kuka dovodi do:

• Bola u preponama
• Bola u pokretu kuka
• Poteškoća sa stajanjem i hodanjem

Ostali povezani simptomi mogu uključivati:

• Nemogućnost pomeranja kuka
• Nemogućnost iznošenja težine na zahvaćenoj nozi
• Deformitet u kuku ili kraći izgled nogu
• Modrice ili otok oko pogođenog područja

Šta uzrokuje iščašenje kuka?

Iščašenje kuka može biti uzrokovano velikim udarom kao što je saobraćajna nesreća ili pad sa visine koji izbacuje glavu butne kosti iz ležišta. Ovo se takođe naziva traumatska dislokacija kuka.

Koji su faktori rizika za iščašenja kuka?

Rizik od iščašenje kuka je veći ako:

• Se suočite sa bilo kakvim nesrećama sa jakim udarima i visokom energijom, kao što su one koje uključuju motorna vozila
• Se bavite atletskim sportovima velikog uticaja kao što je skijanje

Koje su komplikacije i srodne bolesti iščašenja kuka?

Iščašenje kuka može imati dugoročne posledice, posebno ako postoje i prelomi kostiju:

• Povreda išijatičnog nerva. Ovaj nerv se proteže od donjeg dela leđa niz zadnji deo nogu. Može se istegnuti i oštetiti u dislokaciji kuka, uzrokujući slabost u potkolenici.
• Osteonekroza, takođe nazvana avaskularna nekroza. Ako se butna kost izgura iz utičnice, može pokidati krvne sudove i nerve. Kada je dotok krvi u glavu femura (loptica zgloba kuka) oštećen, glava butne kosti može da umre. Ovo je bolno stanje koje može dovesti do uništenja zgloba kuka i artritisa.
• Artritis. Zaštitna hrskavica koja pokriva kost može biti oštećena kada dođe do dislokacije kuka. Ovo povećava rizik od razvoja artritisa u zglobu. Artritis može na kraju dovesti do bolova u kuku i poteškoća u hodanju, što rezultira potrebom za potpunom zamenom kuka.
• Ponavljajuća dislokacija kuka. Ako povreda ne zaraste u potpunosti, možete biti u opasnosti od daljih dislokacija.

Dijagnostikovanje iščašenja kuka

Dijagnoza iščašenja kuka postavlja se na osnovu kliničkog pregleda i dijagnostičkih snimanja. Pacijent obično oseća jak bol, otežano pomera nogu i može imati vidljivu deformaciju kuka.

Klinički pregled
Lekar prvo obavlja detaljan pregled kako bi procenio simptome i položaj noge. Tipični znaci iščašenja kuka uključuju:

• Intenzivan bol u kuku i preponi
• Nemogućnost oslanjanja na povređenu nogu
• Skraćenje i neprirodan položaj noge

Radiološka dijagnostika
Za potvrdu dijagnoze koriste se sledeće metode snimanja:

• Rendgen (RTG) - Prvi korak u dijagnostici, koji jasno pokazuje da li je glava butne kosti izašla iz svog ležišta.
• Magnetna rezonanca (MR) - Koristi se ako postoji sumnja na oštećenje ligamenata, hrskavice ili mekih tkiva.
• Kompjuterska tomografija (CT) - Preporučuje se u složenim slučajevima kada je potrebno detaljnije sagledati položaj zgloba ili eventualne prelome.

Pravovremeno dijagnostikovanje je ključno za uspešno lečenje i sprečavanje dugoročnih posledica, poput oštećenja nerava ili trajne nestabilnosti kuka.

Kako se leči iščašennje kuka?

Da bi vratio iščašenu kost na mesto, lekar može:

• Izvršiti repoziciju ako nema drugih povreda. To znači da će lekar manuelno vratiti kosti u pravilan položaj. Pre zahvata dobićete anesteziju ili sedativ.
• Izvesti operaciju ako pokidana meka tkiva ili mali koštani fragmenti blokiraju kost da se vrati u zglobnu čašicu. Ovo je retko stanje, a repozicija se obavlja tokom operacije.
• Izvesti operaciju kako bi uklonio pokidana meka tkiva ili koštane fragmente koji ometaju repoziciju. Takođe, lekar može manuelno postaviti glavu butne kosti (femoralnu glavu) nazad u čašicu kuka (acetabulum).

Nega i oporavak nakon iščašenja kuka

Potrebno je 2-3 meseca da se kuk potpuno oporavi. Ako imate dodatne povrede, poput preloma ili oštećenja nerava, period oporavka može biti duži.

Da biste omogućili potpun oporavak, pridržavajte se preporuka lekara u vezi sa odmorom, korišćenjem ortopedskih pomagala, terapijom lekovima i fizikalnom terapijom.