Šta je glioblastom (GBM)?

Glioblastom je agresivni tumor mozga koji se razvija iz glijalnih ćelija, koje podržavaju i štite nerve u centralnom nervnom sistemu. Ovo je najčešći i najsmrtonosniji tip primarnih tumora mozga kod odraslih. Glioblastom može brzo rasti i širi se u okolno tkivo, što otežava potpuno uklanjanje hirurškim putem.

Koji su simptomi glioblastoma (GBM)?

Simptomi glioblastoma (GBM) mogu varirati u zavisnosti od lokacije tumora i njegovih dimenzija, ali neki od najčešćih simptoma uključuju:

• Glavobolje - često se javljaju, posebno ujutro.
• Promene u vidu - zamagljen vid, dvostruki vid ili gubitak vida.
• Poteškoće sa govorom - otežano razumevanje ili izražavanje.
• Problemi s ravnotežom ili koordinacijom - nesigurnost ili padovi.
• Konfuzija i promene u ličnosti - gubitak memorije, emocionalne promene ili promene u ponašanju.
• Mučnina i povraćanje - često uzrokovane povišenim intrakranijalnim pritiskom.
• Napadi - mogu se javiti, čak i kod osoba koje prethodno nisu imale epileptične napade.

Ako neko ima ove simptome, važno je potražiti medicinsku pomoć za dalju dijagnostiku i evaluaciju.

Šta uzrokuje glioblastom (GBM)?

Uzroci glioblastoma (GBM) nisu potpuno razjašnjeni, ali postoji nekoliko faktora koji se povezuju s njegovim razvojem:

• Genetske mutacije - određene genetske promene, poput mutacija u genima TP53, EGFR i PTEN, mogu doprineti razvoju tumora.
• Izloženost zračenju - prethodna radioterapija glave može povećati rizik od razvoja glioblastoma.
• Porodična istorija - nasljedne genetske sindrome, kao što su Li-Fraumeni sindrom ili neurofibromatoza, mogu povećati rizik.
• Starosna dob - glioblastom je češći kod starijih osoba, iako se može javiti i kod mladih.
• Ekološki faktori - neka istraživanja sugerišu da izloženost određenim hemikalijama ili pesticidima može biti povezana s rizikom, ali to zahteva dalja istraživanja.

Iako su ovi faktori identifikovani, tačan uzrok glioblastoma ostaje predmet istraživanja.

Koji su faktori rizika za glioblastom?

Faktori rizika za glioblastom (GBM) uključuju:

• Starosnu dob - najčešće se javlja kod odraslih između 45. i 70. godine.
• Pol - muškarci su nešto skloniji razvoju GBM-a od žena.
• Porodičnu istoriju - nasljedne bolesti poput Li-Fraumeni sindroma ili neurofibromatoze povećavaju rizik.
• Prethodnu izloženost zračenju - posebno zračenju glave, kao deo lečenja drugih tumora.
• Ekološke faktore - izloženost nekim hemikalijama ili pesticidima može povećati rizik, iako su potrebna dodatna istraživanja.
• Imuni status - osobe s oslabljenim imunološkim sistemom, poput onih sa HIV-om, imaju veći rizik.

Ovi faktori ne garantuju razvoj glioblastoma, ali mogu povećati verovatnoću pojave bolesti.

Kako se dijagnostikuje glioblastom (GBM)?

Dijagnostika glioblastoma (GBM) obično uključuje nekoliko koraka:

1. Klinička procena - lekari prikupljaju anamnezu, pregledavaju simptome i vrše neurološke preglede.
2. Imaginološke pretrage:
   
   • CT skeniranje - Komjuterska tomografija može pokazati prisustvo tumora i njegovu lokaciju.
   • MR - Magnetna rezonanca pruža detaljnije slike mozga i pomaže u proceni veličine i vrste tumora.
   
   
3. Biopsija - uzimanje uzorka tkiva iz tumora za histopatološku analizu. Ovo može biti izvedeno tokom hirurške resekcije ili kao stereotaktička biopsija.
4. Molekularne analize - proučavanje genetskih karakteristika tumora kako bi se odredile specifične mutacije koje mogu uticati na tretman.
5. Dodatne pretrage - ponekad se koriste i druge dijagnostičke metode, poput PET skeniranja, za procenu metabolizma tumora.

Ove procedure pomažu lekarima da potvrde dijagnozu i razviju adekvatan plan lečenja.

Kako se leči glioblastom (GBM)?

Lečenje glioblastoma (GBM) obično uključuje kombinaciju različitih terapija, a pristup se može prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Glavne metode lečenja uključuju:

• Hirurška resekcija: Cilj je ukloniti što veći deo tumora, što može smanjiti simptome i poboljšati ishode lečenja.
• Radioterapija: Obično se sprovodi nakon operacije kako bi se uništile preostale tumorske ćelije. Standardno se koristi konformna radioterapija.
• Hemoterapija: Najčešće se koristi temozolomid, koji se često primenjuje nakon radioterapije kako bi se smanjila mogućnost povratka tumora.
• Ciljana terapija: Lekovi koji ciljaju specifične molekularne putanje u ćelijama tumora mogu se koristiti u nekim slučajevima.
• Imunoterapija: Ova metoda koristi imunološki sistem pacijenta za borbu protiv tumora i može uključivati različite pristupe, kao što su vakcine ili monoklonska antitela.
• Kliničke studije: Učešće u istraživanjima novih tretmana može biti opcija za pacijente, što može otvoriti mogućnosti za inovativne pristupe lečenju.

Sve ove metode mogu biti deo multidisciplinarnog pristupa, a lekar će zajedno s pacijentom odlučiti o najboljem planu lečenja.

Kako možete sprečiti glioblastom?

Nažalost, ne postoje sigurni načini za prevenciju glioblastoma (GBM) jer su uzroci bolesti često nepoznati. Međutim, postoje neki opšti koraci koji mogu pomoći u smanjenju rizika:

• Izbegavanje izloženosti zračenju: Smanjite izloženost zračenju, posebno u području glave, osim kada je to neophodno za medicinske svrhe.
• Zdrav način života: Održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje i prestanak pušenja mogu doprineti opštem zdravlju i potencijalno smanjiti rizik od raznih bolesti.
• Kontrola hemijskih izloženosti: Ako radite u okruženju gde ste izloženi hemikalijama ili pesticidima, koristite zaštitu i pratite sigurnosne mere.
• Genetsko savetovanje: Ako imate porodičnu istoriju tumora ili genetske sindrome, razmislite o genetskom savetovanju kako biste razgovarali o rizicima i preventivnim merama.
• Redovni lekarski pregledi: Održavanje redovnih pregleda može pomoći u ranom otkrivanju bilo kakvih zdravstvenih problema.

Iako ovi koraci ne garantuju prevenciju glioblastoma, mogu doprineti opštem zdravlju i smanjenju rizika od nekih vrsta bolesti.