Genitalne infekcije

Vaginalne infekcije su veoma čest uzrok poseta ginekologu, naročito tokom letnjih meseci. One generalno predstavljaju jedan od najčešćih problema u reproduktivnom periodu žene. Učestalost ovih infekcija je veća tokom letnjih meseci iz više razloga, naročito zbog učestalijih poseta kupalištima, izlaganja hladnoj, često i bakteriološki neispravnoj vodi, ali i zbog čestih promena partnera. Bakterije i drugi patogeni najčešće u vaginu dospevaju iz spoljne sredine, takođe i iz urinarnog i crevnog trakta, neretko se prenose seksualnim kontaktom, ali i upotrebom zajedničkih predmeta za ličnu higijenu, npr. peškira i sl. Uzročnici vaginalnih infekcija mogu biti bakterije, gljivice, virusi i protozoe. Od bakterija, na vrhu liste prouzrokovača stoje Ešerihija koli, Streptokok, Proteus, Klebsiela i dr. Ne treba zanemariti vrlo često prisustvo Mikoplazme, Ureaplazme, Hlamidije i Najserije u uzorcima briseva žena. Od gljivica ubedljivo najčešća, naročito u letnjim mesecima, jeste Kandida albikans.

Simptomi vaginalnih infekcija su različiti. Pored asimptomatskog prisustva pojedinih prouzrokovača, ipak se češće prijavljuju simptomi poput svraba, iritacije, vaginalnog peckanja, crvenila i otoka spoljašnje genitalne regije, ali svakako je često prisutna i pojačana sekrecija. Sumnju na genitalnu infekciju treba da pobudi i neprijatan miris sekreta, promena boje sekreta, bolni seksualni odnos, pojava vidljivih promena (najčešće bradavica) oko genitalne regije ili anusa.

Kako prepoznati najčešće genitalne infekcije?

Na početku treba napomenuti da je vaginalni sekret koga stvara zdrava vaginalna sluznica normalna pojava polno zrelih žena. On je najčešće proziran ili beličast i ima funkciju da vlaži i održava ravnotežu u vaginalnom mikrobnom miljeu. Promene vaginalnog sekreta normalno se javljaju tokom faza menstrualnog ciklusa, tokom uzimanja pojedinih lekova (npr. kontraceptiva), tokom trudnoće, izlaganja stresu ili promeni načina ishrane.

Žena je najpodložnija pojavi infekcija neposredno pre i tokom menstruacije, s obzirom na to da je tada pH vagine najviši i samim tim prodor patogena najlakši. To treba da bude alarm svakoj ženi, da pored svakodnevne higijene naročito obrati pažnju na sprovođenje intenzivnih higijenskih mera tokom perioda menstruacije.

Bakterijska vaginoza: predstavlja najčešću vaginalnu polimikrobnu infekciju. Karakterišu je prisustvo neprijatnog mirisa (miris na pokvarenu ribu), ređi sivkast sekret, ponekad i diskretan svrab. U vaginalnom brisu izoluje se Gardnerela vaginalis u velikom broju. Pored specifične terapije, neophodno je uključivanje vaginalnih probiotika radi povećanja broja laktobacila, koji su prirodni stanovnici vaginalne sredine.

Vaginalna kandidijaza: Karakteriše prisustvo gustog sirasto belog sekreta, bez specifičnog mirisa, praćenog svrabom. Svrab kao simptom je gotovo uvek prisutan, ponekad je prisutno i crvenilo epitela vagine, kao i bolni odnosi.

Prisustvo Streptokoka, Enterokoka i drugih prouzrokovača aerobnog vaginitisa: Simptomi su u dijapazonu od asimptomatskih do pojačanog vaginalnog sekreta i drugih nespecifičnih simptoma vaginalne infekcije.

Trihomonas vaginalis: Najčešće je praćen zelenkastim sekretom uz jak, neprijatan miris i peckanje i bol prilikom mokrenja. Posle odnosa često je prisutno bola, ponekad i krvarenja.

Kako dijagnostikovati vaginalnu infekciju?

Određivanje grupe vaginalnog sekreta predstavlja prvu fazu dijagnostike. U našem Domu zdravlja, u Službi za zdravstvenu zaštitu žena prilikom uzimanja briseva za Papanikolau test, rutinski se uzima i bris za vaginalni sekret. Iako predstavlja najstariju metodu, orijentaciono može nas uputiti na neophodnost dodatne dijagnostike.

Postoji šest grupa vaginalnog sekreta:

1. Prva i druga grupa: predstavljaju normalnu floru i ne zahtevaju lečenje
2. Treća grupa: podrazumeva obilniju bakterijsku floru sa mnoštvom lekukocita i malo ili nimalo laktobacila. Najčešće zahteva lečenje.
3. Četvrta grupa: karakteriše je prisustvo bakterije gonokok, specifično je lečenje, oba partnera.
4. Peta grupa: Prisustvo trihomonas vaginalisa, podrazumeva lečenje oba partnera.
5. Šesta grupa: Prisustvo kandide, zahteva specifično lečenje. Poznato je da se Kandida albikans često javlja nakon upotreve antibiotika, kod trudnica, kod dijabetesa ili kod bilo kod drugog poremećaja bakterijske vaginalne ravnoteže.

Preciznija dijagnostika sprovodi se uzimanjem cervikalnog i vaginalnog brisa na mikološki, bakteriološki i parazitološki pregled. Postoji mogućnost uzorkovanja briseva na Mikoplazmu, Ureaplazmu i Hlamidiju, kao i bakterijsku vaginozu. Kod trudnica između 36. i 38. nedenje trudnoće sprovodi se specifičan skrining na GBS. Prednost uzimanja genitalnih briseva jeste što se izoluje tačan prouzrokovač infekcije i odredi antibiogram, na osnovu kog se ordinira specifična terapija, te lečenje biva efikasnije i brže.

Na osnovu svega navedenog dolazi se do zaključka da je neophodno da se prilikom prvih simptoma žena javi svom izabranom ginekologu, koji će rutinskim ginekološkim pregledom, kao i eventualnim upućivanjem na uzimanje uzoraka genitalnih briseva, doći do pravog uzroka vaginalne infekcije. Nikako ne bi trebalo pokušavati sa nasumičnom i samoinicijativnom upotrebom lekova pre obraćanja ginekologu. Takođe, treba znati da je kod pojedinih infekcija neophodno lečenje i partnera. Dakle, prisustvo vaginalne infekcije zahteva punu inicijativu žene, pravovremeno obraćanje ginekologu i krajnje individualan pristup od strane ginekologa svakoj ženi.