Šta je gastritis?

Gastritis je veoma čest. Pojavljuje se kada sluznica stomaka postane otečena (upaljena). Gastritis je obično blag i prolazi bez ikakvog lečenja. Međutim, gastritis može izazvati bol u gornjem delu stomaka (abdomen) i može dovesti do čira na želucu.
Šta je gastritis?

Međutim, ako se ne leči pravilno, gastritis može trajati dugo vremena ili može dovesti do čira na želucu ili izazvati anemiju.

Tipovi gastritisa

Postoji četiri različita oblika gastritisa:
  • Nagli upalni proces unutar želuca koji karakteriše akutni gastritis obično se javlja iznenada i često ima kratkotrajan tok. Ova situacija često proizlazi iz primene nesteroidnih antiinflamatornih lekova, prekomerne konzumacije alkohola, izloženosti toksinima, hirurških zahvata, povreda, opekotina ili ozbiljnih infekcija.
  • Hronični gastritis predstavlja dugotrajnu iritaciju ili upalu sluznice želuca. Ovaj oblik često proizlazi iz infekcije bakterijom Helicobacter pylori i simptomi se postepeno razvijaju tokom vremena.
  • Manje čest, erozivni gastritis obično ne izaziva značajnu upalu, ali može rezultirati krvarenjem i stvaranjem čireva na unutrašnjem sloju želudačne sluzokože.
  • Neerozivni gastritis karakteriše upala unutrašnjeg sloja želudačne sluzokože bez prisustva čireva, pukotina ili krvarenja.

Simptomi gastritisa

Gastritis obično ne izaziva simptome. Kada se simptomi pojave, oni variraju u zavisnosti od uzroka i mogu uključivati bol ili nelagodnost ili mučninu ili povraćanje, probleme koji se često jednostavno nazivaju probavne smetnje (dispepsija).

Mučnina i povremeno povraćanje mogu biti posledica težih oblika gastritisa kao što su erozivni gastritis i gastritis zračenja.

Može doći do poremećaja varenja, posebno kod erozivnog gastritisa, gastritisa zračenja, gastritisa nakon gastrektomije i atrofičnog gastritisa. Veoma blage probavne smetnje se javljaju i kod akutnog stresnog gastritisa.

Komplikacije gastritisa uključuju:
  • Krvarenje
  • Ćirevi
  • Suženje prolaza iz želuca
Akutni stresni gastritis može dovesti do krvarenja u roku od nekoliko dana nakon bolesti ili povrede, dok krvarenje ima tendenciju da se razvija sporije u slučaju hroničnog erozivnog gastritisa ili gastritisa zračenja. Ako je krvarenje blago i sporo, ljudi možda nemaju simptome ili mogu primetiti samo crnu stolicu (melenu), uzrokovanu crnom bojom probavljene krvi. Ako je krvarenje brže, ljudi mogu povraćati krv ili ispuštati krv u stolici. Uporno krvarenje može dovesti do simptoma anemije, uključujući umor, slabost i vrtoglavicu.

Gastritis može dovesti do čira na želucu (čir na želucu), što može uzrokovati pogoršanje simptoma. Ako čir prođe (perforira) zid želuca, sadržaj želuca može da se izlije u trbušnu duplju, što rezultira upalom i obično infekcijom sluznice trbušne duplje (peritonitis) i ozbiljnom bolešću, sa naglim pogoršanjem bola.

Neke komplikacije gastritisa se sporo razvijaju. Ožiljci i sužavanje izlaznog otvora želuca koji mogu biti posledica gastritisa, posebno radijacionog gastritisa i eozinofilnog gastritisa, mogu izazvati jaku mučninu i često povraćanje.

Gastritis nakon gastrektomije i atrofični gastritis mogu izazvati simptome anemije, kao što su umor i slabost, zbog smanjene proizvodnje unutrašnjeg faktora (proteina koji vezuje vitamin B12, omogućavajući da se B12 apsorbuje i koristi u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca).

Šta uzrokuje gastritis?

Gastritis može biti uzrokovan iritacijom usled prekomerne upotrebe alkohola, hroničnog povraćanja, stresa ili upotrebe određenih lekova kao što su aspirin ili drugi antiinflamatorni lekovi. Takođe može biti uzrokovan bilo čim od sledećeg:
  • Helicobacter pilori (H. pilori): bakterija koja živi u sluzokoži želuca; bez lečenja, infekcija može dovesti do čira, a kod nekih ljudi i raka želuca.
  • Refluks žuči: Povratni tok žuči u stomak iz žučnih puteva (koji se povezuje sa jetrom i žučnom kesom)
  • Infekcije uzrokovane bakterijama i virusima.
Ako se gastritis ne leči, može dovesti do ozbiljnog gubitka krvi i može povećati rizik od razvoja raka želuca.

Dijagnostikovanje gastritisa

Iako će lekar verovatno posumnjati na gastritis nakon razgovora o medicinskoj istoriji i obavljanju pregleda, možda ćete takođe imati jedan ili više od sledećih testova da biste utvrdili tačan uzrok:
  • Testovi na Heliko bakteriju. Lekar može da preporuči testove — kao što je test stolice ili test disanja — da utvrdi da li imate heliko bakteriju (Helicobacter pylori). Kojoj vrsti testa ćete se podvrgnuti zavisi od situacije. Za test daha, pijete malu čašu bistre tečnosti bez ukusa koja sadrži radioaktivni ugljenik. Bakterije H. pilori razlažu test tečnost u stomaku. Kasnije, duvate u kesu, koja se zatim zatvara. Ako ste zaraženi heliko bakterijom, uzorak daha će sadržati radioaktivni ugljenik.
  • Korišćenje skopa za pregled gornjeg digestivnog sistema (endoskopija). Tokom endoskopije, lekar prolazi kroz fleksibilnu cev opremljenu sočivom (endoskopom) niz grlo i u jednjak, želudac i tanko crevo. Koristeći endoskop, lekar traži znake upale. U zavisnosti od godina i istorije bolesti, lekar može preporučiti ovo kao prvi test umesto testiranja na heliko bakteriju. Ako se pronađe sumnjivo područje, lekar može ukloniti male uzorke tkiva (biopsiju) za laboratorijski pregled. Biopsija takođe može da identifikuje prisustvo heliko bakterije u sluznici želuca.
  • Rendgen gornjeg digestivnog sistema. Ponekad se naziva gutanje barijuma ili serija gornjeg gastrointestinalnog trakta, ova serija rendgenskih snimaka stvara slike jednjaka, želuca i tankog creva da biste potražili nešto neobično. Da biste učinili čir vidljivijim, možete progutati belu metalnu tečnost (koja sadrži barijum) koja oblaže digestivni trakt.

Lečenje gastritisa

Akutni gastritis nestaje nakon akutnog uzroka. Ako imate infekciju, u većini slučajeva imunološki sistem će je ubrzo očistiti, a zatim će se upala smanjiti. Ako ste nakratko predozirali alkoholom ili tabletama, želudačna sluznica će se uskoro sama popraviti. Ako je protok krvi u stomaku bio privremeno smanjen, ali je sada obnovljen, želudačna sluznica će započeti proces zarastanja.

Hronični gastritis ne prolazi sam od sebe, ali lečenje može pomoći da nestane. Hronični gastritis je povezan sa drugim hroničnim stanjem koje imate. Specifični tretmani mogu izlečiti neka od ovih stanja. Druga stanja se ne mogu izlečiti, ali dugotrajni tretmani mogu smanjiti upalu koju izazivaju. Hronični gastritis je možda naneo dublje oštećenje tkivima, tako da može potrajati duže da se izleče. Lečenje hroničnog gastritisa zahteva profesionalnu negu. Lečenje će zavisiti od uzroka. To može značiti:
  • Antibiotici i drugi lekovi za lečenje heliko bakterije.
  • Pronalaženje alternativnih lekova za stanja koja ste lečili NSAIL.
  • Usluge lečenja zavisnosti od alkohola ili zavisnosti od kokaina.
  • Ciljani lekovi za autoimune bolesti.
  • U retkim slučajevima, operacija za otklanjanje gastrointestinalnog krvarenja, ishemije ili refluksa žuči.
  • Lekovi za blokiranje kiseline na recept za podsticanje zarastanja.
Svoje simptome možete lečiti lekovima bez recepta koji smiruju iritaciju i neutrališu želudačnu kiselinu, kao što su inhibitori protonske pumpe. Ovo može doneti privremeno olakšanje dok stomak zaceljuje. Ipak, morate biti sigurni da je uzrok gastritisa eliminisan.
Ažurirano: Jan 21, 2025 | Izdavač: Zdravstvena ustanova Gaj | O nama

Često postavljana pitanja

Gastritis je upala sluznice želuca koja može biti blaga i prolazna, ali može izazvati bol i dovesti do čira na želucu ako se ne leči pravilno.

Postoje četiri tipa gastritisa: akutni, hronični, erozivni i neerozivni. Akutni se razvija iznenada, dok hronični traje duže. Erozivni može izazvati krvarenje, a neerozivni uključuje upalu bez prisustva čireva.

Lečenje zavisi od uzroka, ali može uključivati antibiotike za heliko bakteriju, blokatore kiseline i promene u lekovima koje uzimate ili tretmane zavisnosti od alkohola. Kod težih slučajeva može biti potrebna operacija.

Termini i Definicije

Gastritis je medicinski izraz koji označava upalu sluzokože želuca. Može biti akutni ili hronični, i često uzrokuje simptome kao što su bol u stomaku, mučnina i povraćanje.

Sluzokoža je unutrašnji sloj želuca koji štiti njegove zidove od oštećenja kiselinom i enzimima. Kod gastritisa, ovaj sloj je inflamisana ili oštećena.

Hronični gastritis je dugotrajna upala sluzokože želuca, koja može trajati mesecima ili čak godinama. Uzroci mogu uključivati infekciju Helicobacter pylori, dugotrajnu upotrebu nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID) ili autoimune poremećaje.

Akutni gastritis je iznenadna, kratkotrajna upala sluzokože želuca, često izazvana infekcijom, stresom, ili iritantima kao što su alkohol ili začinjena hrana.

Helicobacter pylori je vrsta bakterije koja često kolonizuje sluzokožu želuca i može dovesti do gastritisa i čira na želucu. Prisustvo H. pylori često se dijagnostikuje testiranjem krvi, daha ili stolice.

NSAID su lekovi kao što su aspirin, ibuprofen, i naproksen koji se koriste za smanjenje bola i upale. Dugotrajna upotreba ovih lekova može oštetiti sluzokožu želuca i doprineti razvoju gastritisa.

Simptomi gastritisa mogu uključivati bol u gornjem delu stomaka, mučninu, povraćanje, gubitak apetita, nadimanje i osećaj pečenja. U težim slučajevima, može doći do krvarenja u želucu.

Dijagnoza gastritisa uključuje kliničku procenu simptoma, kao i testove kao što su endoskopija, biopsija sluzokože želuca, testovi za H. pylori, i analize krvi ili stolice.

Lečenje gastritisa može uključivati promene u ishrani, prestanak korišćenja iritanata želuca (kao što su alkohol i NSAID), antibiotike za eliminaciju H. pylori, kao i lekove kao što su antacidi, H2 blokatori ili inhibitori protonske pumpe koje smanjuju proizvodnju želudačne kiseline.
Podeli

Blog

A
B
C
D
E
F
G
H
I
K
L
M
N
O
P
A
P
R
S
T
U
V