EEG - kakav je to pregled?

EEG snimanje daje informacije o električnoj aktivnosti mozga, odnosno funkcionisanju mozga. Snimanje se obavlja putem elektroda prislonjenih na površinu glave pacijenta preko specijalne, savremene elektro kape, a aktivnost se registruje putem digitalnog EEG aparata.
Elektroencefalografija - EEG snimanje


Kada je potrebno obaviti EEG snimanje?

EEG snimanje se obavlja kada postoji sumnja na nepravilnost u funkcionisanju mozga, a takve informacije se ne mogu dobiti na drugi način.

Najčešće indikacije za primenu EEG snimanja:
  • Epilepsije
  • Diferenciranje epileptičnih od neepileptičnih napada
  • Gubici svesti druge etiologije
  • Glavobolje
  • Stanja posle povrede glave/mozga
  • Stanja nakon neurohirurških intervencija
  • Stanja u okviru cerebrovaskularnih bolesti
  • Stanja u okviru nekih psihijatrijskih bolesti
  • Demencije
  • Konfuzna stanja
  • Prema proceni lekara i kod drugih neuroloških i psihijatrijskih oboljenja

Priprema pacijenta za EEG snimanje

Pacijent dolazi na snimanje sa prethodnom pripremom: odmoran, lagan obrok, kosa čista za snimanje (oprana dan ranije ili na dan snimanja, ne koristiti preparate koji maste kosu kao što su balzam ili gel). Takođe, ne prekida uzimanje svoje redovne terapije.

U nekim slučajevima, u cilju potpunijeg dijagnostičkog sagledavanja, potrebno je obaviti EEG posle deprivacije spavanja: pacijent je pospan, na snimanje dolazi posle delimično ili potpuno neprospavane noći.

Nakon pregleda, pacijent može da obavlja svoje uobičajene aktivnosti.

Kako se obavlja EEG snimanje?

Nakon postavljanja specijalne kape, uz korišćenje odgovarajućeg gela, počinje snimanje: pacijent je u ležećem položaju, zatvorenih očiju i ponaša se po nalogu medicinske sestre. Snimanje traje oko 30 minuta (ili oko 40-45 minuta kada se radi EEG posle deprivacije spavanja) ; snimanje obavlja medicinska sestra sa sertifikatom za oblast primene EEG-a iz referentne ustanove.

Da li postoje rizici tokom snimanja?

Postupak snimanja je jednostavan, bezbolan, neškodljiv i bezopasan, bez rizika od bilo kojih posledica za organizam.

Koje informacije dobijamo EEG snimanjem?

Tumačenje i opis EEG snimka izdaje lekar specijalista neuropsihijatar sa sertifikatom iz oblasti elektroencefalografije i licencom iz kontinuirane medicinske edukacije iz oblasti epileptologije.

Nalaz na snimku u velikoj meri omogućava lekarima da postave adekvatnu dijagnozu, predlože eventualne dopunske preglede i prate tok lečenja.

Pored EEG snimanja i opisa EEG nalaza, u našem kabinetu za EEG obavlja se dijagnostika, lečenje i praćenje pacijenata sa epilepsijom, glavoboljama, organskim psihosindromima i drugim paroksizmalnim neuropsihijatrijskim poremećajima, procena telesnog i psihijatrijskog komorbiditeta epilepsije.

Pristup pacijentima je u skladu sa principima medicinske etike, a dijagnostika i lečenje prema preporukama Međunarodne lige za borbu protiv epilepsije (ILAE) i Međunarodnog udruženja za glavobolje (IHS 2013.), i domaćim vodičima dobre kliničke prakse.
Ažurirano: Jan 21, 2025 | Izdavač: Zdravstvena ustanova Gaj | O nama

Često postavljana pitanja

EEG (elektroencefalografija) snimanje daje informacije o električnoj aktivnosti mozga, odnosno njegovom funkcionisanju. Snimanje se obavlja putem elektroda na površini glave koristeći specijalnu kapu i digitalni EEG aparat.

EEG se obavlja kada postoji sumnja na nepravilnost u funkcionisanju mozga, a informacije ne mogu biti dobijene na drugi način. Najčešće indikacije uključuju epilepsije, gubitke svesti, stanja posle povreda glave i druge neurološke probleme.

Pacijent treba doći odmoran, sa laganim obrokom i čistom kosom na snimanje. Uzimanje redovne terapije se ne prekida, a u nekim slučajevima je potrebna deprivacija sna pre snimanja.

Termini i Definicije

Elektroencefalografija (EEG) je dijagnostička metoda koja se koristi za merenje i snimanje električne aktivnosti mozga. Elektroencefalogram je zapis dobijen tokom ovog procesa, koji prikazuje signale moždane aktivnosti.

Električna aktivnost mozga odnosi se na generisane električne impulse od strane nervnih ćelija ili neurona u mozgu. Ova aktivnost može biti zabeležena na površini skalpa pomoću EEG-a.

Elektrode su uređaji koji se postavljaju na površinu glave kako bi detektovali i prenosili električne signale iz mozga do EEG uređaja. Mogu biti u obliku malih metalnih pločica ili senzora obloženih gelom za bolje provodljivost.

Valovi su ritmički uzorci električne aktivnosti mozga koji se beleže EEG-om. Oni uključuju alfa, beta, teta i delta talase, a svaki tip je povezan sa različitim stanjima budnosti ili aktivnosti mozga.

Alfa talasi su tipična moždana aktivnost koja se javlja kada je osoba budna i opuštena, ali ne mentalno naprezana. Obično imaju frekvenciju između 8 i 12 Hz.

Beta talasi su brzi moždani talasi povezani sa aktivnim razmišljanjem, koncentracijom i budnim stanjem. Imaju frekvenciju iznad 12 Hz.

Teta talasi su sporiji moždani talasi koji se obično javljaju tokom laganog sna i relaksacije, sa frekvencijom između 4 i 8 Hz.

Delta talasi su najsporiji moždani talasi, sa frekvencijom ispod 4 Hz. Obično se povezuju sa dubokim snom i regenerativnim procesima u telu.

Artefakti su smetnje ili greške u EEG zapisu koje nisu uzrokovane aktivnošću mozga, već drugim izvorima poput kretanja pacijenta, treptanja ili elektromagnetnih interferencija iz okruženja.
Podeli

Blog

A
B
C
D
E
F
G
H
I
K
L
M
N
O
P
A
P
R
S
T
U
V