Šta je atrofija bubrega?

Normalni bubrezi su veličine pesnice. Atrofični bubreg se smanjuje na abnormalnu veličinu sa abnormalnom funkcijom. Ovo je takođe poznato kao atrofija bubrega.

To nije isto što i hipoplazija bubrega, stanje u kojem je bubreg manji od razvoja u materici i u vreme rođenja.

Bubrezi se nalaze na svakoj strani donjeg dela kičme, odmah ispod grudnog koša. Levi bubreg je obično malo veći od desnog. Levi bubreg je obično takođe postavljen nešto više i bliže srcu nego desni. Jedan ili oba bubrega mogu atrofirati, ali je veća verovatnoća da će se pojaviti na levom bubregu.

Koji su simptomi atrofije bubrega?

Bubrezi filtriraju otpadne proizvode iz krvi i uklanjaju višak vode iz tela. Oni takođe igraju važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska.

U ranim stadijumima bolesti bubrega, možda nećete shvatiti da nešto nije u redu. Može proći čak 30 do 40 posto gubitka funkcije da bi se pojavili simptomi. Kako bubrezi postaju manje sposobni da filtriraju krv, možda ćete primetiti:

• Promene u učestalosti mokrenja
• Zatamnjenje kože
• Pospanost
• Svrab
• Gubitak apetita
• Grčeve u mišićima
• Mučninu i povraćanje
• Oticanje ruku i stopala.

Ostali znaci atrofičnog bubrega uključuju:

• Acidozu
• Anoreksiju
• Visoku koncentraciju kreatinina
• Abnormalnosti elektrolita
• Neuhranjenost.

Šta uzrokuje atrofiju bubrega?

Oštećenje bubrega može početi iznenada, na primer kada je bubreg ozbiljno povređen ili izložen toksinima.

Atrofični bubreg takođe može biti uzrokovan ili povezan sa drugim zdravstvenim stanjem, kao što su:

• Antifosfolipidni sindrom
• Infekcija, kao što je tuberkuloza
• Metabolički sindrom
• Suženje arterija (ateroskleroza)
• Suženje bubrežnih arterija (aterosklerotična stenoza bubrežne arterije)
• Opstrukcija urinarnog trakta
• Bolest srpastih ćelija
• Rak.

Oštećenje bubrega se obično javlja tokom dužeg perioda. Ovo se može desiti zato što nema dovoljnog protoka krvi u bubrezima.

Možda ste pod većim rizikom od bolesti bubrega ako imate:

• Dijabetes
• Porodičnu istoriju bolesti bubrega
• Bolesti srca
• Visok krvni pritisak (hipertenzija).

Dijagnostikovanje atrofije bubrega

Dijagnostikovanje atrofije bubrega obuhvata nekoliko koraka, uključujući fizički pregled, analize krvi i urina, kao i snimanje. Evo kako obično izgleda proces dijagnostike:

• Fizički pregled: Lekar će obaviti osnovni pregled kako bi proverio simptome, kao što su otežano mokrenje, bol u donjem delu leđa, oticanje ili promene u boji urina.
• Analize krvi: Testiranje nivoa kreatinina u krvi je ključno jer povišen nivo može ukazivati na smanjenu funkciju bubrega. Takođe, lekar može uraditi procenu brzine glomerularne filtracije (eGFR), što je test koji procenjuje koliko dobro bubrezi filtriraju krv.
• Analiza urina: Urinarni testovi, poput odnosa albumina i kreatinina u urinu (uACR), pomažu u otkrivanju visokog nivoa proteina (albumina) u urinu, što može biti znak da bubrezi ne funkcionišu kako treba.
• Snimanje bubrega: Da bi se utvrdio stepen atrofije, lekar može preporučiti snimanje pomoću ultrazvuka, kompjuterske tomografije (CT skener) ili magnetne rezonance (MR). Ove metode omogućavaju lekaru da vidi strukturu bubrega i identifikuje eventualne promene, ožiljke ili smanjenje veličine bubrega.
• Biopsija bubrega (ako je potrebno): U nekim slučajevima, ako je potrebno, lekar može preporučiti biopsiju bubrega kako bi dobio uzorak tkiva za dalje ispitivanje, posebno ako postoji sumnja na hroničnu bolest bubrega ili druge ozbiljnije probleme.

Pravovremeno dijagnostikovanje atrofije bubrega ključno je kako bi se započelo odgovarajuće lečenje i sprečilo daljnje oštećenje bubrega.

Kako se leči atrofija bubrega?

Veliki deo lečenja će zavisiti od uzroka atrofije. Lečenje osnovnog stanja može pomoći u sprečavanju daljeg oštećenja bubrega.

Čak i sa atrofičnim bubrezima, bubrezi možda i dalje funkcionišu dovoljno dobro da bi obavljali svoju funkciju. Ali ako bubrezi funkcionišu na manje od 10 do 15 procenata, oni će otkazati. To znači da vam je potrebno lečenja kako bi sačuvali bubrege.

Jedan od načina da se to uradi je dijaliza.

Kod hemodijalize, krv prolazi kroz aparat za veštački bubreg koji se zove hemodijalizator koji uklanja otpadne proizvode. U peritonealnoj dijalizi, tečnost koja se zove dijalizat se koristi za punjenje stomaka za filtriranje otpada u telu kroz kateter za peritonealnu dijalizu.

Dijaliza pomaže da se obavi funkcija koju bubrezi više ne mogu. Ali to nije lek. Moraćete da idete na dijalizu nekoliko puta nedeljno do kraja života ili dok ne dobijete transplantaciju bubrega.

Zdrav bubreg možete dobiti od živog ili umrlog donora. Čekanje na odgovarajući bubreg može potrajati godinama. Nakon transplantacije, moraćete da uzimate lekove protiv odbacivanja za ceo život bubrega.

Prevencija atrofije bubrega

Atrofični bubreg se ne može uvek sprečiti. Ali postoje neke mere koje možete preduzeti da bi bubrezi bili što zdraviji.

Prvo, pokušajte da sprečite ona stanja koja mogu oštetiti bubrege, kao što su visok krvni pritisak i dijabetes. Ako već imate takvo stanje, potrudite se da ga držite pod dobrom kontrolom.

Ishrana treba da bude bogata voćem I povrćem, mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti ili bez masti.

Ograničite unos:

• Visoko obrađena ili pržena hrana
• Natrijuma
• Šećera
• Alkohola.

Evo još nekoliko saveta:

• Pokušajte da vežbate najmanje 30 minuta dnevno
• Održavajte zdravu težinu
• Pokušajte da spavate sedam do osam sati svake noći
• Ne pušite duvanske proizvode
• Pratite nivo holesterola
• Lečite infekcije urinarnog trakta (UTI) što je pre moguće.