Šta je angiofibrom?

Angiofibrom je tumor koji se formira od krvnih sudova i mekog vezivnog tkiva, a najčešće se javlja u nazofarinksu kod mladih muškaraca. U nekim slučajevima, tumor može biti agresivan i proširiti se na okolne strukture.

Tipovi angiofibroma

Angiofibromi se mogu podeliti na nekoliko vrsta prema svom anatomskom položaju, a razumevanje tipova je ključno za pravilnu dijagnozu i lečenje.

1. Juvenilni angiofibrom nazofarinksa. Najčešći tip angiofibroma koji pogađa dečake u adolescenciji, nastaje u nazofarinksu. Ovaj tumor može izazvati ponovljeno krvarenje iz nosa i otežano disanje.
2. Angiofibrom kože. Benigni tumor koji se javlja na koži, obično u vidu malih izraslina na licu. Ovaj tip angiofibroma je sporog rasta i obično ne uzrokuje bol, ali može biti estetski problem.
3. Sinusni angiofibrom. Angiofibrom koji se javlja u sinusima i može izazvati bol u licu, glavobolje i disajne smetnje. U naprednijim slučajevima može uzrokovati infekcije ili kompresiju okolnih struktura.
4. Ekstranasalni angiofibrom. Ovaj tip angiofibroma nastaje van nazofarinksa, u različitim delovima glave i vrata. Može izazvati bol i oticanje u zahvaćenim područjima, a često zahteva hirurško lečenje.

Simptomi angiofibroma

Simptomi angiofibroma uključuju zapušenost nosa koja ne prolazi ni uz korišćenje dekongestiva. Učestalo krvarenje iz nosa, obično iz jedne nozdrve, često je prvi znak koji privlači pažnju.

Kako tumor napreduje, može uzrokovati bolove u sinusima, smanjenje sluha zbog pritiska na Eustahijevu tubu, kao i oticanje obraza ili oka.
U retkim slučajevima, pacijenti prijavljuju umor i vrtoglavice, što može biti posledica gubitka krvi ili opstrukcije disajnih puteva.

Uzroci angiofibroma

Uzrok angiofibroma nije potpuno poznat, ali se veruje da je kombinacija genetskih, hormonalnih i anatomsko-strukturalnih faktora odgovorna za njegov razvoj. Pubertetski hormoni, naročito androgeni, mogu stimulisati rast ovog tumora kod dečaka. Pored toga, određene teorije ukazuju na to da se angiofibrom može razviti usled poremećaja u formiranju krvnih sudova i vezivnog tkiva u predelu nazofarinksa tokom detinjstva i adolescencije.

Klasifikacija uzroka angiofibroma

• Genetska osnova: Postoje dokazi o genetskoj predispoziciji kod određenih porodica.
• Hormonalne promene: Pubertetske fluktuacije hormona, naročito androgena, smatraju se glavnim pokretačem.
• Anatomski poremećaji: Nepravilnosti u formiranju krvnih sudova i vezivnog tkiva u detinjstvu i adolescenciji doprinose nastanku tumora.

Dijagnostikovanje angiofibroma

Dijagnostički postupak za angiofibrom uključuje sledeće korake:
1. Klinički pregled

• Analiza simptoma, kao što su zapušenost nosa, krvarenje i problemi sa disanjem.
• Pregled nosne šupljine i ždrela uz pomoć nazalnog endoskopa ili otoskopa.

2. Radiološka ispitivanja

• CT skener (kompjuterska tomografija): Pruža informacije o veličini i širenju tumora.
• MR (magnetna rezonanca): Vizualizuje detalje mekih tkiva i vaskularizaciju tumora.

3. Angiografija
Koristi se za procenu vaskularne mreže tumora i planiranje embolizacije pre operacije.

4. Biopsija
Zbog rizika od obilnog krvarenja, biopsija se retko radi, jer tumor sadrži mnogo krvnih sudova.
U većini slučajeva, kombinacija rezultata kliničkog pregleda i snimanja dovoljna je za postavljanje dijagnoze.

Lečenje angiofibroma

Terapija angiofibroma zavisi od njegovih dimenzija, širenja i prisutnih simptoma. Glavni pristupi uključuju:
1. Hirurška intervencija:

• Ovo je najčešća i najuspešnija metoda lečenja.
• Operacija se primenjuje kada tumor izaziva izražene simptome ili se širi na okolna tkiva.
• Embolizacija krvnih sudova tumora često se radi pre operacije kako bi se smanjio rizik od krvarenja.

2. Radioterapija:

• Ova metoda se koristi kada tumor nije u potpunosti moguće ukloniti hirurški ili ako se ponovo pojavi nakon operacije.
• Efikasna je za smanjenje veličine tumora.

3. Posmatranje:
Kod manjih tumora bez simptoma, moguće je praćenje bez neposrednog tretmana.

4. Terapija lekovima (ređe) :
Hormonska terapija ili specifični lekovi mogu usporiti rast tumora u određenim situacijama.
Izbor terapije prilagođava se veličini tumora, opštem stanju pacijenta i njegovim godinama.