Šta je jetra?

Jetra je vitalni organ u ljudskom telu, smeštena u gornjem desnom delu trbušne šupljine, ispod dijafragme. Njena osnovna uloga je filtriranje krvi i detoksikacija od štetnih supstanci.

Šta je adenom jetre?

Adenom jetre je benigni tumor koji nastaje iz ćelija jetre i obično ne predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje, iako u nekim slučajevima može izazvati komplikacije, poput krvarenja.

Koji tipovi adenoma jetre postoje?

Adenomi jetre mogu se klasifikovati prema histološkim karakteristikama, što omogućava bolje razumevanje njihovog porekla i rizika.

1. Inflamatorni adenom: Najčešći tip, povezan sa upalnim procesima u jetri. Često je praćen simptomima poput bola u stomaku ili povišenih vrednosti jetrenih enzima.
2. Hepatocitni adenom bogat mutacijama: Ovaj tip je povezan s mutacijama gena koji regulišu metabolizam masti i šećera, često se javlja kod osoba s metaboličkim poremećajima.
3. Beta-katenin aktivirani adenom: Retka vrsta, ali nosi veći rizik od maligne transformacije i češći je kod muškaraca.
4. Ne-klasifikovani adenom: Adenomi koji se ne uklapaju u druge kategorije, sa nejasnom etiologijom i rizicima.

Simptomi adenoma jetre

Adenom jetre često ne izaziva simptome, ali u određenim slučajevima mogu se pojaviti različiti problemi koji zavise od veličine i lokacije tumora.

• Asimptomatski slučajevi: Većina adenoma jetre otkriva se slučajno tokom rutinskih pregleda, jer ne izazivaju nikakve tegobe.
• Blagi simptomi: Kod manjih adenoma, pacijenti mogu osetiti nelagodnost u gornjem desnom delu stomaka ili blagi pritisak.
• Ozbiljni simptomi: Veći adenomi, posebno oni preko 5 cm, mogu izazvati bol, mučninu ili čak ozbiljno unutrašnje krvarenje, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Faktori rizika adenoma jetre

Adenomi jetre su benigni tumori koji nastaju usled specifičnih faktora rizika koji deluju na jetru. Glavni uzroci mogu se podeliti na:

• Hormonske faktore: Dugotrajna upotreba oralnih kontraceptiva i hormonske terapije mogu značajno povećati rizik od nastanka adenoma jetre.
• Metaboličke poremećaje: Gojaznost, metabolički sindrom i dijabetes su stanja koja dovode do promena u funkciji jetre, što može doprineti razvoju adenoma.
• Genetske faktore: Nasledni sindromi, poput glikogenih bolesti, povezani su sa povećanom sklonošću ka razvoju ovih tumora.

Dijagnostikovanje adenoma jetre

Dijagnoza adenoma jetre zahteva korake koji uključuju konsultaciju sa lekarom, detaljnu anamnezu i primenu različitih dijagnostičkih metoda. Glavni koraci su:

1. Konsultacija sa lekarom opšte prakse ili specijalistom: Pacijent se obraća lekaru zbog simptoma kao što su bol u desnom gornjem delu stomaka ili slučajno otkrivena promena tokom rutinskog pregleda.
2. Ultrazvučni pregled (UZ): Lekar najčešće prvo preporučuje ultrazvuk abdomena, jer je to neinvazivna metoda za otkrivanje promena u jetri.
3. Kompjuterska tomografija (CT skener): Ako ultrazvuk pokaže sumnjive promene, lekar može zatražiti CT abdomena radi detaljnije procene veličine i strukture tumora.
4. Magnetna rezonanca (MR): Za još precizniju analizu tkiva jetre koristi se MR, posebno u slučajevima kada je potrebno razlikovati adenom od malignih tumora.
5. Biopsija jetre: U retkim slučajevima, lekar može preporučiti biopsiju kako bi se postavila konačna dijagnoza.

Lečenje adenoma jetre

Lečenje adenoma jetre zavisi od veličine tumora, simptoma i rizika od komplikacija. Postoji nekoliko pristupa koji se primenjuju:
1. Konzervativno lečenje:

• Prekid uzročnih faktora: Ako se adenom povezuje s upotrebom oralnih kontraceptiva ili anaboličkih steroida, lekar savetuje njihov prekid. Ovaj korak često dovodi do smanjenja veličine adenoma.
• Redovno praćenje: Kod adenoma manjih od 5 cm koji ne izazivaju simptome, pacijent se prati redovnim ultrazvučnim pregledima i laboratorijskim analizama na svakih 6-12 meseci.

2. Hirurško lečenje:

• Indikacije za operaciju: Adenomi veći od 5 cm, oni koji izazivaju bol ili imaju rizik od rupture i krvarenja, zahtevaju hiruršku resekciju.
• Vrste operacija: Zavisi od lokalizacije adenoma, a može uključivati parcijalnu hepatektomiju ili laparoskopsku resekciju, koja je manje invazivna.

3. Minimalno invazivne metode:

• Embolizacija: Kod pacijenata koji nisu kandidati za operaciju, može se primeniti embolizacija krvnih sudova koji hrane adenom, što dovodi do smanjenja njegove veličine.